Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

" = - – (Сентиментално путовање 61

РатбђошШ ећ не учини ништа више. Помогох Мадате де Катроп е! да сиђе из кола, па да сам био свештеник непорочне Касталије, не бих могао одслу-

жити на њеном кладенцу са достојанственијим Поштовањем. 122 ЈЕ ЕЈЕ, 106. (САО ЈА БЕДЕ, ПАРИЗ.

То што је стари француски официр говорио о путовању, потсети ме на Полонијев савет сину о тој истој ствари — а то ме потсети на Хамлета, а Хамлет опет на остала Шекспирова дела, те застадох на кеју де Сопћ, враћајући се кући, да их набавим сва,

Књижар ми рече, да нема ни једно једино. Соттеп!! рекох, узевши једну свеску од целокупних дела, која су лежала на тезги пред нама. — Он рече, да му је то праћено само да се укоричи, и да му Баја послати натраг у Версаљ сутра у јутру графу

— А чита ли граф Б“", рекох ја, Шекспира 7 СтезЕ ип езрги јог), одговори књижар. (Он воли енглеске књиге; и што му још више служи на част, Мопзјецт, он воли и Енглезе. — Ви кажете то тако учтиво, рекох му, да је то довољно да обвеже једног Енглеза да потроши златник два у вашем дућану. Књижар се поклони и хтеде нешто рећи, кад у том уђе у дућан нека млада уљудна девојка око двадесет, по изгледу и понашању је де сћатбте код какве благочастиве високе госпе, и затражи [65 Еватетст аи Совеиг е! де РЕгрти Кењижар јој одмах даде књигу; она извади малу зелену сатинску кесицу опшивену траком исте боје, завуче прст и палац унутра, извуче оданде новац и плати цену. Почем ја нисам имао зашта остати још у дућану, упутисмо се заједно вратима,

— А шта ће, драга моја, рекох јој, те Блудње Срца вама, који једва | знате да га имате 7 нити ћеш, док ти љубав (најпре (то не каже, или те какав неверни пастир до срца не угризе, знати зајамачно да

7) „То је јак дух".

~