Serbska pčela

115

ћбспитанЂ у Цариграду, получт 6 благород| ше пзобјшжсгнс у закоиодателству и ПОЛ1Т1ки; а прјимившш влад4ше у обоемљ се отликовао са хцаст1бмђ и не јцпспкмђ своимђ и отечествешшмЂ; Книга ЗаконикЂ на собору 1549 год. примл4нна$ ни 6 производЂ вЉка Душановог1> ј иего 6, као што су и друга Славонека ЗаКонодателства $ стечеше потреба и духа временногЂ у разЈШМЂ в^ковима Открмвенногђ . Управо у собрант права отЂ себе устаповлЈним често се поз&ва Блад4телб Сербск1и на права отђ отца свогђ оглашенна. у вступленш наводи узроке, кои су га склонили кђ изданјго овогЂ собраији. Ониу су бшли Ови: да бм сердца Сербалн , кон су лко кђ стародревнмМЂ обмчаима нар6днг >иМа приверл:еииа бмла а ови опетЂ ни су се сђ духомЂ времена соглаигавали ; но на^ поГаиство воннлису^ да бми велимЂ, ко ХрЈтаиству прив6л1зо, уважашв духовенства утверд1о, и д^ла ићгова Како између себе тако и између св^тске власти ограничш. 0 д±лма духовенства а посл^ и св^тски ладдш говори, и взаимнб (•луже1«а имђ права; размершуе, пакЂ често у овомђ предМету управлнсе по правилама светм отацаГреческеЦеркве. Треба и топримЈтитп, да се рукописи тогђ права изме ^у себе ако несогласун), и да су доцнЈи преписи на вмшше мЈста кормстн1и за духовну нежели за мЈрску страну, наклонЈшпи великашима^ кое се у наистаршма рукописима иаћи нед * бј