Serbska pčela

67

потребе изобгрЈтенно, ту исту нужду и потребу и данасљ подпомаже: Ево нсногб доказателстаа. Мм сђ наивећимљ вЈролтЈбмг. не можемо се ни мало сумннти, да изобрЈтател&и азбуке ни су свакомг,, у езмку за иб1овоп > времена бмвшемт. гласу свои знакљ дали: и опетЂ. отвећ& добро знамо, да е наистарјн азбука много маин, отт> новш азбука бмла. Шта се дакле из!> овогљ заклгочити, може, нежели то, да су се, при свакои новои потреби и нова писмена изммшлнвала и употреблавала. Тако до нашегћ времена бмдо е; тако ^е и отсадг, бмти. Нужда ће езмка нашегЂ како год& и свш други сг» едне стране растити , а сг> друге опадати. Зарћ може тко добарг. стонти, да 1»е наисовершенн!е каково, кадт> бм се за 1854 год. установило, правописаше, у 1860 години тако исто совершенно бмти? бда ли може тко смЈло реки, да народЂ СербскЈи за двадесетг. година или отђ поб^жденнм или отв поб^дителн, и несроднм иарода неће никаковогг. новоп* гласа сђ р^чма добмти, коима бм отма изш1кови писменни морали сл^дОвати ? бда ли нутешесшв1Н по туђммљ землнма и народима то исто учинити не могу ? — Природа , јоштб што годб да рекнеМЂ, у свему е пребогата: еда ли е дакле ова иста природа, само у звуцмма сирота, да отђ себе вмшше отђ 30 40 гласова издати не може ? Мм 1ошт1> не знаМо ни оне гласове све, кое, не ^у да каЉеМЂ сви Еуропеиски народи отђ давнм вре5 * мена