Serbska pčela

70

шм разум$ти. Нови бм научеиицвх рекли, да е она какова стара рЉчв Славенска, кон ни 6 за Сербска уста, ербо е они ни су у својшђ предћлима нигда чути могли. Но Будимскогћ пред+аа и простацм и наученицм сви казати ће имђ таки, да су и они Серблби , и да е то нбхова повседневна р $чб, кон бол$ доликуе СербскимЂ устма, иежели Сремско-Бачко-Банатско-Турска р4ч& минђуша. Из ђ овогхј дакле многостручногЋ различга Сербски нарЈч1н нсно се видити може, да обЈценароднвШ говорнвш езмкг> постоннногђ правописашн имати не може. 5-то Невозможно е постоннно правописанје збогЂ отношенш нашегЂ кђ потомству. Ако сир$чг> желимо ш, да сви како праотечески тако и наши трудови суетни не буду, то морамо се старарати, да и потомству, у колико бол^ можемо, сообш[имо: но можемо ли мм то, као што бм требало, учинити, ако данасЂ отсудително рекиемо: правила она по коима смо се мм владали до данасЂ, ни су добрај зато едногласно установлнвамо, да се у овои истои струки наши послова по овммђ новммђ наиболљиМЂ правилама таки наши смнова а доцше и сви потомцм владати имаго. Заиста не можемо другимЂ начиномт. то учинити разв!; овммђ еднммЂ , да све доако печатанне и руКописне киБиге и Сербске и Руссшске по новомђ правописанш печатамо, а затимЂ све досадашншмЂ правописатпемЂ сочинјзнне кнбиге уничтожимо: ерЂ иначс паисвирјшш тиранни