Serbska pčela

73

Церкве АрхшастмрЂ, посл^ нЂкогђ времена, сов ^стно вмсоко зван1е носеМи, и као наибодрји Предстоателћ вовћренногЂ себи стада и као наитоплш Рода свогђ Хранителв, сђ р^Дкимђ дерзновеи1емЂ отвалшсе благоЈгтробномЂ Монарху предстати и отђ стране свое све му тужбе ц-ћле Епарх^е н^гове представити. Изме:ђу прочи 11$говм предЂ престолЂ благоутробЈн монаршескогЂ предложеннм тегота бмла су и угнћтешн Егарски Сербала (1). Опђ на еднои сир^ћчБ страни отђ праведногЂ ДЈонарха покровителства и уЕгри живећимЂ Серблвима са сузаМа прошаше, а на другои опетЂ ове наиревностнхе побуђаваше , да сђ Г. ЗемледержцемЂ ни у какова услов1н не ступаго. (2) Овако су непрестанно траала гонен1н Земледер- стрШскДи Домт>, кад-ђ смо га у послћднћмг рату Турскомг позвали ст. оруж1емг учпн1о, а тако исто и у ранн1имг 1 оштб временима, на покорно прошеше Честногт. и благоговбиногг Намт. лгобезногт, В1кент1а 1оаиновича Восточне Церкве А. Епгскопа и Митрополгта , иматоћи призр »н1е на в^ћрностБ и благогов^иноств Почтенногг. нашегг Арх1мандрјта Крушедолскоп. Вусарјона Иауловича, и на нћгову науку, чистоту нрава м честноств живота хсао избранногг Еп1скопа Бачкогг, Сегединскогт. и Егарскогг у истомг зваН1Н) потвер^уемо и пр. пр. Упрестолномт. граду Бечу 22 Ауг . 1731. Карлг с. р. (1) Види См&сице. (2) Види писма.