Serbska pčela

75

Посл!; обиародоваша Пр1вЈлег5а Сербски запроси АрхгепЈскопЂ и Мптропо /лтЂ вншшепоменутми, да му се дозволи еданЂ коннничк1и полкђ и зђ свои сонародника скупити , и истми помо!то народнБОМЂ обдержавати. Н1>1ово величество прошен1е ово одобри: зато честоспоменутвш Сов^тђ изв^;ш,ава о томђ Егарскогђ управителн, да нуждно обавлегпе ме^1> ЕгарскимЂ Сербл1>има учини. ОпетЂ по другш путЂ пр1име 1743 г. 27 Дек. два писма СерблБИ Егарски, едно сирЗзчв отђ Патрхарха АрсенЈа Јоанновича , а друго отђ Ешскопа свогђ Вус. Пауловича. Оба. и на соборЂ народ1Њ1И позмваху, на кои они изсланике свое Свештеника ДПхаила Георгјевича и Гражданина Арсенја Јоргича 1744 г. 12 Лн: пошлн).Умре 1744 г. Ешскоиђ ГрафЂ Ердед1И, и ве^б сл±дуго:ће године преемникомЂ нјзговммђ постане францЂ IV. ГрафЂ Баркоцш. И оваи у отношенхнма са Серблвима свомђ предку у свему подобанЂ баше, и отвећв а^естоко са СерблБима поступаше. Серблви се и садЂ кђ престолу ЦарскомЂ обрате. Иаипосл!; кое друга народнн д!зла, кое и само небо проб^швдћа уздшсаин н^колико обш,ества Сербски, принуде Арх1епЈсхсопа и Митрополлта Паула Ненадовича , да лично у име народа преДЂ престоломђ благоутробне Царице Мар^е 0ерез1е милости запроси (1) Едса н1)Колико дана про!је, а

(1) Сравни Сербск. Ичеле з« 1834 г, етр. 137.