Serbska pčela

99

1500 1507, 1514 год. себе Крал1;вима Серб!е именум : ако дакле Јнгарски закони т. е. „КорпусЂ 1ур1с1>" то св!;доче, да су речени Влад1 >телви Крал^ви СербЈе и Босие (Катае) бмли} то исти Т1И закони, признати мораш, да Серблви у у .нгарји ии су инострани народи бмли: ерг. кадЂ бм ови за иностранце держалисе, то онда Унгарски Влад-ћтелБИ ни су могли, као што се сами именуш на наиважшемЂ мЈсту, Крал^ви Сербски бмти. По овомљ дакле ПауелЂ КнеЗЂ као способанЂ, заслужанЂ, и достознђ СербллинЂ, и као Уигарскогђ Кралл подданикЂ, не само да 6 могао бмти , но управо бћт е паипре ГрафЂ Темишварскш, а доцн^е и верховнми Крал:ћвства Суд1н, ii то јоштђ онаи истми, когђ ,, Корпус1ур1СЂ" и други Исторјцм као Паула Кјцјша споминго. Г. * в саМЂ признае, да су СерблБИу воиничкимђ званЈама налазилисе; и изђ овогђ управо извора наводиМЂ л, да су Серблћи и у невоиничка званЈн ступати хсао и сами Унгари могли: ерЂ у она нарочно времена у унгарш и не могу се управо воиничка зван1а отђ невоинички отд!;лити: често се сир !,чЂ онда и скоро понаивмшше дога1јало, да е еданЂ човекЂ, кон е покраи едногЂ само езмка и Латшскш знати морао, да е велимЂ и Арх1бП1скопЂЦеркве, и КаицлерЂ КралЈвства, и верховнми надЂ ц!;ломђ воискомђ Воивода бмти могао. Сва оновремена и Церковна и Державна и Воиничка зсанхн и достоинства тако су 7 * међу