Serbska pčela

101

нн и несрећи налазећасе Дера;ава лагко за(јоравлнла. Послћ нЂкогљ опетћ времена овдђ или онд-ђ Ш1 су се иг.та Пр1В1Лег1а наша разум4ти могла или хт^ла} Серблћи дакле моралп су и опетЂ на ново сђ заслугама своима протолковати: ерг> данасљ се на еднои страни десетаКЂ, сутра опетљ порц1Нј овдђ ово, онд-ћ оио и противт> Державнћх узаконен1Н отљ нби изискивало. Ако е дал4; данасћ една чета народа Сербскогг. изв Серб1е, Босне, и Херцеговине у Унгдрш прешавши, крвавммт» зноемљ своимђ нЂке свободе себи отђ Державе прискрбила; то се већЂ исто уживанЂ права на сутра даиг> дошавшу рођену Нћ1ову браћу ни е Простирало : ови су сир:ћчт> новммђ заслугама своима друга права себи потражити морали. Заслуге паКЂ неброено пута изг» земалн свои у Унгарт прелазивши Сербалн будући да ни су могле 6б1 ти еднаке: здто имљ и праЕа нееднака буду. Различна међу тимђ обстоателства Державна то кадкадЂ учинити мораго, да се ревностнш и заслуженнш радинЂ сђ манћомЂ платомЂ награди. И тако кадЂ су се ве^Ђ и заслуге св !Н) Сербалн, и НБ10ве у разна времена, и отђ разнм Кралђва добмвене свободе тако усрђдоточиле и суср&ле бћЈЛе, да имђ се ве^Ђ ништа вћппше отђ стране милостивм Бладћтела ни е дати могло; онда, будући да су шштђ и многа разнообразна пр1в1легја садЂ около биопола, садЂ на острову Чепелго; една около Острогона, Коморана, 'Еура и Весприма^ друга у Срему и Потисгој нђка