Serbska pčela

121

ги Номад1чесКи чопора , но наипосл^ ве^Б соедијЉнђ подђ едиммг, насл :ћдственнБ1МЂ Стар :ћшиномЂ, преко Сарматски и Дакшски Карпата пре^е ( Г. по Хр. 889), и данашнм Унгарјк), едну отђ наил^пши на свЈту земалн покори, и у нвои тверду столицу свогђ пре6мванн постави. Отђ тогђ доба почео е Ма^арЂ у дружству живити, кое се една Держава зове. Различхе лгодји у Унгарди по езвшу в) У ниеднои землБи на ц-ћломЂ св$ту, може бмти не налазисе вђшшс езмка, нежели у • Унв) О народима, кои веш(ества (матерЈалЂ) за пољБстницу среднјзгг вбка унгарје даго, заслужум да се читам 1861 год. умершегт, Пран БЈвзеПа11опез ћ]51ог1со-сп11сае 1п Апиа1ез уе1егез Наппогиш, Ааагаш е1 Нип^агогиш УЈпЈоћопае 1775 Го1. Л д!;ло ово деришмг за наиболћ изме!)У многи дћла безсмертногг мужа. Онт. 6 6б1о, докле е жив10 у ученнммг своимг пословима непоб^димг ; само е морао свагда Латински писати, ерт. Нћмецки само у среднго руку а Ма^арски ни наиманб ни е се борити умео. — О тћлесномг сложенхго , препитан1го, одћлу и заниманјл начину, с закону и нравственномг характеру онм народа, кои у наинов1оа Повђстницм АустрХиске Монархје, а тако исто и Унгарске налазесе, писао а Г- Учителв 1осифг Рорерт .