Serbska pčela

150

Первожителв буропе ме^ћ браћомЂ , И ко глава народ'ма иадЂ мпогим', На сред' красне и рођенне земл^; Старе свое честите Еуропе, ПрестолЂ вЈшто нам$стш златнми , И златнога свогђ светкуе в$ка , ТшсуЈгама године броећегс., ДанЂ великш, кудЂ Славенство ц4ло Са сви страна на свето позмва: Отђ РусЈе земл!з превелике, Слав'ма сунце откудЂ с' свагда раЗја ЛЈ>томђ , добра кадЂ се чинит' могу; 6рЂ за знои су Славени ро^енни ! Онђ призмва милу д^цу свош 5 Полбскои далЗз поручуе землви, ТернЂ кон е многимђ у очимај БЈшто ерЂ е Богинн Славенска Уредила, да туђница рука, КадЂ о глаЕИ ц^логђ Славства ради, О варшавску разбјес' твердмнгој Поручуе милои землви Полбскои , И смнове све иЗше позмва, Та кђ свеобгцемЂ торлсеству СлавенскомЂ Красну грану Славенскога Рода, Чехе дичне, и браћу Моравце, Сђ Слезацмма и ЛужичкимЂ Серб'ма, ПечатЂ Славства што на челу носе, Но јоштђ болјз на честитомЂ сердцу ј Слав - ПраотацЂ и Карпатске миле Све Словаке кои по горама Прадћдова чуваго огнвишта, Кђ себи с^де ^ћ на престолу зове^ Рвас ■ ■>