Serbska pčela

85

При овоп прплицвх нмам чест Вас уверитн о оном потаташго, с коим увек бшо есам у ЈЈегитп 5 Апр. 1856 Ваш покорпми С дуга , ■* от *• ЈЈЈта родолгобивни оваи СерблБииЂ сђ писзујолјхј своимђ хоће, свак1и лсио видити може. . Премда самБ н, писаго&и о Серблвима и ишовмма судбама и заслугама у Унгарћт, повершно само извјзстја н^ка пов^стнице Сербске иазначити хот^о, очекугоћи сре1н1Пб врезие и прилику, да о истомђ предмЈту пространнЈе што пробесЈдити могу: ничимђ манЈ да родолгобиву Г. * а желго пспунимЂ, и сумн^гове у колико ми 6 за сздђ могу^е подигнеМЂ, изђ истн они Д iп ломатЈчески а и други извора, кои су Г. * а у сумнго бацмли повторително и тора;ествено иаводиМЂ и велимђ н: да е ПауелЂ КнезЂ *) (Раи1иб К јш "«) СерблћннЂ восточногђ закона бно. Истину ову окромЂ Бранковића, Раића, (Ч. III. К. X. ст. 256) ^улпнца (стр. 119). Давидовића (Заб. .1822 ) и други Славени, Чапловићв (I. Ч. 81ало1). и 2. ТћеЛ Сгоа1. стр. 18) и ПЈафар1КЂ (Оексћ. <1. 81ау. бргасће шк1. 1л1ег. стр. 195) признаго и потвер^уго. Но оставивши све на страну, да ступимо кђ первои сумнви Г * а . Истина да Раићн вели; да су Сербски писалелћи небрежливо писа- *) 10жно славенскимг нарЈч1ем1> К н е з г поправллм-б л досадг употребллвану рјђчв Кнлзг, кок) ^у отданаст. свагда сћ первомЂ замЈзнвивати •