Serbska pčela

хјодћ Сераск '|ј )омђ Тура&а. На о 61 змђ страиама ст> иаивећомг. храброст1к> борилосе: а особито се прилијсомђ овомг> новозаведенми подг. Палф^емЂ полкђ Дидучкш, кои се изђ самм скоро Сербалн состоно, и садђ первми путЂ у ватру дошао, свошмђ хладноКрвносћу отликовао, сђ којомђ е допуштао, да му се Тур"ски конаницм само зато приближе, да бм ватра нћговм пушака опустошителше дћиствЈе на непрјнтелћима учинити могла 30). На конап,Ђ нобћда остаие на нашои страни • 10,000 Турака или на крвавомЂ и грозномЂ битвишту остану, или и' мутнн валовити и крвави таласи Нишаве рћке прогутаго. Наступатћа ноћћ спасе друге Турке отђ погибелћи, кои се у нередовномЂ бјзганго преко Нишкогђ моста на све стране разтркага. Нишђ падна нашима у руке • 40 тоиова, многе заставе, множина конн и камила сђ четмримћсечноМЂ рааномЂ буде награда побћде, МаркграфЂ кђ освоешт и остале части Сербхе остави подђ ГенераломЂ Школомхномђ 5,000 шзшака и конаника, 1,000 аидука, т. е. Сербски четника и ићколико отдћленја други Сербалн 31) у Нишу, а сђ осталомђ воискомђ удари на Видинђ, когђ 14- гђ Октоврха на силу отђ Турака отме. Овд-ћ узме МаркграфЂ извћстно число Сербалн у службу Царску подђ илату, иремда у исто време нитм е новаца нити раане кодЂ себе имао. Но да обое то они добмш, отреди имђ храброгЂ Стефана Проданова за Сотнчка , и Вћоградску твердмнш за с!".диште опредћли имђ . Отавдћ су ови на плнчканћ и отиманћ излазили садЂ преко Соф1е до самм долина Балканскн, а еадЂ опетЂ покраи Дунава у пред-ђле ЈИкополбскш , Оравскш, Ломградскш и Дреновачкш, свагда упропасћавакАи Турке, и подпомагагоћи Школомшово оружхе 32). ПочемЂ Баденскш Видинђ освои , а есенћ мочарно време иастане, то онда заклгочи, да сђ воискомђ на зимниште у Влашку пређе. Узђ Дуна†дакле

30) Аустр. воен. Лћт. 1819 Св. 3, ст. 341 — 31) фссл. 9, 326 — 32) ф. 9, 427; Дуфр. 197 —