Serbska pčela

56

премда .нечолечествомг. Ту-рскимљ прпну^ени , то о, пет1> сђ тБскммђ грудма и сузншмЂ очшма оставе премило и пресвето отечество свое , ост,аве . наирођеипо землш и свогб бмтјн колевку, оставе осве^ене ' гробове праотаца свои, пре^у у Царску Державу, пакЋ по Срему и Сдавонш, по Бачкои и около Буч дима населесе, а ПатрЈархЂ, као што раићћ вели, за престолно свое мЉсто СветогЂ Андрее градиКћ вмшше I Будима леј^ећш избере, ј-д 1 ј мм изђ многи узрока 1 ммслити морамо, да е Державна полШка изђ себи познатм узрока то мј.сто, као отђ граиице удалћно , ?Т у сред' унгарјб налазећесе за столицу Патрхархову опред±лила. МоиархЂ ревностг. и усард!б иарода СербскогЂ и Патрхарха наградити жедећи и свое писмено об №ан! испунити папггсКнсе , даномЂ 21 А\туста 1090 г. Пргв1лег1о]\1Ђ даруе СерблБима.свободу православногЂ во- | сточногђ Греческопесоединј ногђ закона, да се по ста- ј ромЂ Кадендару управл гпо , да воиводу за свого вои- [ ску избираад, да се отђ рлмокаоолхка не узмируго, и да у собору свомђ МитрополЈта себп избираго. Зато ово изђ благодарности свое кб Леополду, а ово да бм и военрМЂ духу свомђ и Турцмма за претерплЗзна отђ ш)п озлоблешн што скорје осветитисе могли , прихватесе Сербдм орунан, а будуки да по но- ]• водобменои Прхвхдегхи воисковође свогђ имали ни су, согласесе сђ ПатрхархомЂ , и сђ почеткомЂ 1691 свое Посланике 1саш сирћчЂ Дхаковића, Епхскопа Ено- ј полбскогђ (АрадскогЂ) и Адама фелдварш , Гражданина КоморанскогЂ кђ Гмператору оправе, да отђ ј Јгћга покорно запросе 1), Да имђ Деспота, кои е хоштђ 1690 г. изђ Сибина у БечЂ отнешенЂ бмо , изђ затвора пусти. 2) Да имђ се допусти , да мћсто Деспота подначадногЂ Божда за воиску свого изберу. 3) Да ЦарЂ само коншма НБШвтма раану дае , а воиницћг ће безЂ плаТе сдужнти. 4) Да имђ оно , што отђ непрјнтеда добмго , Царски Генерали не отимаго^ и пр. Сва народна прошеиш милостивми ЦарЂ 24 Марта ' 1691 год. одобри, едно само изузммагоћи, да се о-