Serbska pčela

800 Пандура н 300 Рватски Граничара одређент. бЈД(>, да на ЦабернЂ первмн ударн. Управнтелв градскшМаркнзЂШателЂ не \ схт1> своеволвно на нскан-ћ Тренково града предати: зато Тренкв свима дрводћлцима заповћди, да Страсбургска на нстомђ граду врата развалгош. Рватско - Сербскима нашима Граничарима и Пандурима то се дуго чекати узвиди: зато они н не исчекивагоћи запов^сти почну се узтј зндове градске пужати, кое за тилбги часакгБ пређу, и пређе, нежели што Ш непрхнтелБИ опазе, у градЂ се увуку. СадЂ се Французи у чу,\у нађу, кадг. Пандуре и Граничаре угледаго, како опи, крозЂ ВладБ1кину заграду и Дворт. у градт. увлачећи се, сб страшномт. виколгб и снломђ на пуцагоће Французске одбраннтел!; нападоше, и у первои СВ010И ватри све оне, кои су наоружани 6 б 1 ли , нзсћкоше. Садт. већв свободнаци наши и далћ по граду почну робити тако, да и сама градска врата чекагоћнмЂ на полго друговима своима отворити забораве. Но мало часЂ иста се врата сђ полн развале; а самЂ Надаждш гоштђ на време дође, да богате Кард1нала Рохана Дворове одђ грабежа ПандурскогЂ и Рватско -ГраничарскогЂ сачува б9 ). Пандурима се нашима садЂ већЂ тако допадне у Французкон, да су се они доцше одвећЂ нерадо изђ нћ повраћали: но Французи напротнвЂ едва су чекали, да ш очима своима гледати не мораго; они су се шта више често на то тужили, што имђ се такови (као

59) Чапл. II. 368, Авст. Л&т. 1823 Ч. 2, 133; Марк. 25,6.