Serbska pčela

49

преко Коморски Чинопника поправе,а 1740 год. иста Царица ДгаломомЂ сјшшмђ обезбЉди ненарЈшима права КрЈшедолски земала. Но кадЂ КнезЂ Одешкалти Кралћпско51Ћ ДонацшмЂ велико Господство Илочко добБге, онда онђ и Мериар.орт. Крушедолскш себи присвои. Одавд-ћ се роди парница, кош е Шл папт, Фекете, кад г в в 1755 г. границе прегледао, и као Комесар-в Царскш уређиванћ цћле ФрЈшке Горе предузиАгао, сб тимђ докончао, да ГГернаворЂ КрЈшедолскЈи Г осподствј М лочкомђ , а зем .ш, кохо сј Перннворци имали, да МанастмрЈ КрушедолЈ остане, но само сђ гимђ одвећЂ скјпвхмђ додаткомЂ, да исти IIернаворци реченЈ МанастмрскЈ землхо јживаго, и само еданЂ единитвхи десетакЂ зато да да10. СветБ1и МаксхМБ Владвхка и основателв истогт. Манастмра 18 МнЈархн 1516 год. умре и ј каменитомЂ едномЂ гробу ј истои одђ нћга сазиданои церкви погребенЂ буде. Но кадЂ се послћ стотине и више година рака нћгова отвори, оида му Монаси тадахпнБИ т1;ло неиструл Бно нађу, кое као прославл];ногЂ БогоЈгодника сђ моштима отца мј СтеФана, маике Ангелхне и брата 1оана Десиота Сербски, ј два кувота предЂ ОлтарЂ ставе. Церква се Крухпедолска сђ СветителБскимЂ овбхмђ драгоцћностима до 1716. год. дичила, у кое сир &чђ време Турци, кадЂ цкшн СремЂ (види С. ПчелЈ за 1840 г.") опЈстоше, и М. КрушедолЂ запале, иста свачетБхри БогоЈгодническа т!;ла одђ