Serbsko-russkій slovarЬ

195 Изм Изн 196 Измалање показываніе (изъ за чего нибудь), выступаніе, появленіе. Измалати, лам выставлять. Измалати сѳ, лам оѳ показываться, появляться. Измалѳна, нар. съ дѣтства. Измамити, мим выманить. Измамљиваае выманиваніе. Измамљивати, мљујем выманивать. Изманути, нем см. измахнути. Измаѣи, кнем отодвинуть; выманить; выступать; измаче — ускользнулъ, ушелъ. Измаћи се, кнем сѳ отодвинуться; ускользнуть. Измахнитати, там надурачиться. Измахнути, хнем замахнуться. Измахнути сѳ, хнем се промахнуться; упасть. Измащити, цим окотиться, рождать котятъ. Измашив, а, о легко выпадающій (изъ рукъ). Измашичке, ж. съ розмаху. Између, пред, между, промежъ. Измѳкшати, шам размягчать. Измељати, љам загрязнить, запачкать. Измена, ж. см. измјена. Изменити, ним см. измијенити. И8меницѳ см. измијенице. Измеіьиваіье _ \ см_ изміѳаива.... Изменивати, иууем / Измеран, рна, рно см. измјеран. Измѳрити, рим см. измјерити. Измести, тем вымееть, вычистить. Измѳсти, тем разболтать, размѣшать. Измѳт, м. что-либо негодное, бракъ; дрянь; служба, услуженіе. Изметак, тка, м. дрянь, бракъ. Изметаљка, ж. родъ танца (дѣвичьяго, на подобіе котильона). Изметаае выбрасываніе; впусканіе пестрыхъ цвѣтовъ въ тканье. Измѳтати, Ъѳм выбрасывать; воткать; выстрѣлить (из пушке); изобиловать, быть спорымъ. Изметати се, ѣем сѳ выраждаться, портиться. Измѳтина, ж. соръ, нечистота. Измѳтнути, нем выбросить; отбросить; выстрѣлить. Измѳтнути се, нем се выпасть, сброситься; выродиться, испортиться. ИзметнуЪе, а, ср. выбросокъ, абортъ. Изметче, чета, ср. см. измѳчѳ. Измећар, * м. слуга, прислужникъ. Измећарка, * ж. служанка. ИзмѳЪати, ћем см. измѳтати. Измече,чета, ср. ягненокъ, котораго извлекаютъ изъ овцы, когда зарѣжетъ ее волкъ (женщины употребляютъ его, какъ лѣкарство); абортъ. Измѳшати, шам см. измијешати. Измивавье вымываніе. Измивати, вам вымывать. Измиголити се, лим сѳ \ ускользнуть, уверИзмигољити се, љим сѳ / нуться. Измијенити, ним перемѣнить, вымѣнить, смѣнить, выручить. Измијенице, нар. поперемѣнно. Иамијењати, н>ам перемѣнять. Жзмијешати, шам смѣшать, перемѣшать. Измилати, лам выступить; домолоть. Измилати сѳ, лам сѳ появиться; быть вымолоту, домолоту. Ивмилѳти, 1 Измилити, > лим вылѣзть, выползать. Измиљети, Ј Измина, ж. см. И8мјена см. измЈвњива. Изминити, ним см. измијенити. Измињивање \ Измтьивати, њујем / Измиривање выплачиваніе, платежъ. Измиривати, рујем выплачивать. Измирити, рим см. измјерити. Измислити, слим выдумать. Измити, мијем вымыть (голову). Измити се, мијем се вымыться (о головѣ). Измицааѳ удаленіе, отодвиганіе. Измицати, "мичем отодвинуть; идти, двигаться впередъ. Измицати ее, мичем ее отодвигаться; ускользать; измиче се — недостаетъ. Измицауз, междом. маршъ, улизнулъ. Измишати, шам см. измијешати. Измишљавање выдумываніе. Измишљавати, вам выдумывать. Измишљало, м. выдумщикъ. Измишљање \ см. измишљава.... Измишљати, шљам ј Измишльач, ча, м. изобрѣтатель; выдумщикъ. Измишљотина, ж. выдумка. Измјена, ж. смѣна, перемѣна. Измј енивање смѣненіе, поремѣненіе. Измјењивати, мјењујем перемѣнять, смѣнять. Измјеран, рна, рно соразмѣрный. Измјерити, рим смѣрить, свѣсить. Измлавити, внм измолотить, избить. Измлатити, ТИМ измолотить, выколотить. Измозгати, гам выдумать. Измолив, а, о удободостижпмый (при посредствѣ просьбы). Измолити, лим вымолить, выпросить; выступить. Измолити се, лим ее появиться, показаться. Измоловати, лујем вымалевать, изобразить красками. Измоѣи, гне быть достаточну, выйти (напр., изъ куска матеріи). Измрвити, внм ) раскрошить, вьткроИзмрвљивати, љујем / шить. Измрлшти, рљим запачкать, загрязнить. Измрсити, мрсим оскоромить (напр., сосудъ). Измрченнца, ж. нечистоплотная, грязная дѣвушка. Измрчити, чим запачкать, выпачкать. Измудрити, дрим вымыслить, придумать. Измукло, нар. хрипло, сипло. Измукнути, кнем см. измући, ИзмукнуЪѳ, ср. хриплость, осиплость. Измусти, зем выдоить. Измутити, ТИМ перепутать; смутить, привесть въ безпорядокъ, въ смущеніе. ИзмуЬи, кнем охрипнуть, осипнуть. Измучааѳ заработываніе. Измучати. чам заработать. Измучити, чим измучить; съ трудомъ что-либо достать, пріобрѣсть. Изнад, пред. надъ. Изнајприје, нар. первоначально. Изналазити, зим найти. Изнаметати. мећем навязать, навалить. Изнаодити, дим см. изнаходити. Изнаопачити сѳ, чим ее перевернуться. ИзнаЬи, Ьем доискаться до чего, найти. Изнаходити, дим найти. Изнашастје, ср. изобрѣтеніе. Ивнѳбити, бијем сбросить (о женщинѣ). Изнѳбуха, нар. нечаянно, неожиданно. Иэневерити, рим см. изневјерити.