Serbsko-russkій slovarЬ

321 МиВ Мла 322 Миѣ.ен>е подкупаніе, подкупъ. Миур, м. пузырь. Мих, м. мѣхъ. Михољ дан праздникъ архангела Михаила. Михољача, ж. плодъ, который созрѣваетъ, около Михайлова дня (29 сент.) Михољштак, м. имѣющій покровителемъ св. Михаила. Мид по миц мало по налу; по немногу, медленно, потихоньку. Мида, ж. шишка, желвакъ; выпуклость. Мицаник, ника, м. курокъ (на ружьѣ, пистолетѣ). Мнцаае движеніе. Мицати, нем двигать, качать. Мицати се, дам сѳ двигаться, ворочаться, уйти. Мицац! въ разговорѣ вмѣсто мини, вуци т. е. двигай, тащи. Миде, да, ср. мн. мельница (въ игрѣ). Мидина, ж. см. мица. Мидан, м. мужское прозвище. Мидор, м. мужское прозвище. Миш, м. мышь. Мишавина, ж. микстура, смѣсь; при отрицаніи участіе. Мишај, м. см. мијешња’. Мишаја, м. домашній хлѣбникъ, Мишајица, ж. пекущая хлѣбъ. Мишане см. мијешање, Мишаоница, ж. комната, гдѣ замѣшивается хлѣбъ. Мишар, м. равнина при Савѣ; тамъ же деревня; мышеловка. Мишарица, ж. ум. отъ мишар. Мишароки, ка, ко принадлежащій Мши ар у. Мишати, шам мѣсить, мѣшать. Мишати се, шам се мѣшаться во что. Мишевина, ж. мышиный пометъ. Мишење приготовленіе хлѣба. Мишетина, ж. мѣхъ; кожанный мѣхъ. Мишина, ж. см. мишетина; ув. отъ миш; родъ растенія. Мишиница, ж. сы. мишетина. Минтаѣ., м. мышенокъ, молодая мышь. Мишица, ж. рука; мускулье верхней части руки; мышь (самка). Мишјак, м. мышій калъ. Мшпјакииа, ж. названіе растенія. Мишји, шја, пгје мышиный. Мишка, ж. рука. Мишкаки, нескл. цвѣтъ мышинаго кала. Мишкулаш, м. мышинаго цвѣта лошадь. Мшшьеновац, м. развалины замка въ Кроаціи. Мишљеље мышленіе, рзазмышленіе. Мишљети, мислим см. мислити. Мишница, ж. мѣхъ (муз. инструментъ). Мишниде см. мијешнице, Мщцда, ж. см. мијешња. Мишовит, а, о смѣшанный. Мишоловка, ж. мышеловка. Мишомор, м. ядъ противъ мышей, мышьякъ. Мщптанин, м. житель какого-либо мѣста, мѣіцанинъ. Мшптанка, ж. мѣщанка. Миштански, а, о мѣщанскій. Миштанчида, ж. ум. отъ миштанка. Мишѣѳтинка, ж. родъ груши. Мишинѣ, м. ум. отъ мих. Мјед, ж. мѣдь, желтая мѣдь, латунь. Мједен, а, о мѣдный. Мједница, ж. мѣдный колокольчикъ; рукомойникъ. Мједењак, м. мѣдное кольце. Мједоњача, ж. см. мједеница, мѣдная монета (въ Кроаціи), Мједо, ср. см. мјед. Мједовка, ж. мѣднякъ, мѣдная монета. Мјеир, ра, м. пузырь. Мјенар, ра, м. банкиръ. Мјенбен, а, о мѣняльный. Мјенбеница, ж. мѣняльная лавка. Мјењбеничан, чна, чно мѣняльный. Мјендео, дела, м, миндаль. Мјењалац, аоца, м. мѣняло. Мјењати, н.ам мѣнять. Мјењач, на, м. мѣняло. Мјера, ж. мѣра, вѣсъ. Мјера, ж. корзнна; мѣра, мѣрка. Мјерач, ы. землемѣръ. Мјеранина, ж. межевое или землемѣрное искусство. Мјерење межеванье, измѣреніе, взвѣшиванье. Мјерила, ср. мн. вѣсы, чаша для вѣсовъ. Мјерити мѣрить, измѣрять, взвѣшивать. Мјерида, ср. мн. корзина мѣры (напр. для хлѣба). Мјеричица, ж. ум. отъ мјерида. Мјерник, м. см. мјерач. Мјертук, м. мѣрило. Мјертучљив, а, о умѣренный. Мјесед луна, мѣсяцъ. Мјесечарка, ж. рѣдька. Шјесечев, а, о мѣсячный (принадлежащій мѣсяцу). Мјесечина, ж. лунный свѣтъ; мѣсячное. Мјосечић, м. сынъ луны. Мјееечни, на, но мѣсячный. Мјееечник, м. родъ растенія (ноготка). Мјесечњак, м, лунатикъ. Мјесник, м. житель извѣстнаго мѣста. Мјеетав, а, о различный (смотря по мѣсту). Мјестимице, нар. въ самомъ мѣстѣ. Мјеетитељни, а, о вмѣстительный. Мјеотичав, а, о запятнанный, имѣющій пятна. Мјеето, ср. мѣсто, городъ Мјет см. мљет. Міѳхир, ра, \ Мјехур; а, / м' ПУЗЬ1РЬМјехчнћ, м. ум. отъ мјех. Мјешавина, ж. микстура, смѣсь; участіе. Мјешај, м. см. мијешења. Мјешаја, ы. домашній хлѣбникъ. Мјешајица, ж- женщина, которая приготовляетъ хлѣбы. Мјешанија, ж. кушанье, варево на день св. Варвары. Мјешаоница, ж. комната, въ которой приготовляются хлѣбы. Мјешетина, ж. кожанный мѣхъ, мѣхъ. М' Јешина, ж. см. ьцешетина. Мјешиница, ж. см. мјешетина. Мјешница, ж. мѣхъ (муз. инструментъ). Мјзшовит, а, о смѣшанный. Мјештанин, м. житель какого-либо мѣста, мѣщанинъ. Мјештанка, ж. мѣщанка. Мјештански, ка, ко городскій, мѣщанскій. Мјештанчица, ж. ум. отъ мјештанка. МГіэшчѳ, ср. см. мјешчић. Мјешшћ, м. ум. отъ мјех. Млав, м. названіе горы. 11