Serbsko-russkій slovarЬ

329 Моч бЗО Мочити, чим мочить, Мочида, ж. ум. отъ мотка. Мошак, шка, м. мускулъ. Мошкет, м. родъ луковичнаго растенія, Мошљин, на, м, кирка, мотыка. Мошња, ж. кошелекъ, мошонка. Мошне, на, ж. мн. шулятная мошонка. Мошница, ж. ум. отъ мошна. Мошнице ум. отъ мошне. Мошт, м. виноградный морсъ. Моштаница, ж. мостикъ, перекладина надъ водой для перехода; монастырь въ Босніи. Мошти, тн, ж. ын. мощи святыхъ. Мрав, м. муравей. Мравак, м. см. мрав. Мравар, ра, м. названіе птицы, питающейся муравьями. Мравац, вца, \ МравинацГнца, Г м' Ум‘ отъ м»ав' Мравњак, м. муравейникъ. Мравини, на,'не Ъ Мрављи, ља, ке ( *ры»ныи. Мравжћ, м. ум. отъ мрав. Мравич, м. родъ травы. Мраволав, ы. мраволевъ, муравьиный левъ. Мражење враждованье. Мраясна, ж. враждебность, ненависть. Мраз, морозъ. Мразан, зна, зно морозный. Мразити, зим вооружать одного противъ другаго, дѣлать врагомъ. Мразити се дѣлаться врагомъ. Мразнути, нем см. мрзнути. Мразова сестрица, ж. названіе растенія. Мразовац, вца, м. названіе травы, цвѣтущей осенью (зимовникъ). Мразовит, а, о холодный. Мразовник, м. см. мразовац. Мрак, м. мракъ. Мрака, ж. названіе самой мелкой монеты; мракъ, туманъ. Мрамор, ра, м. мраморъ. Мраморене пребыванье мрамора, дѣланіе мраморомъ. Мраморити, рим имѣть попеченье, заботиться, Мраморити се, рим се быть мраморнымъ. Мраморје, ср. соб. мраморъ. Мраморкоме, нар. подобно мрамору, какъ мраморъ. Мраморница, ж. мрамороломня. Мраморовина, ж. работа надъ ломкою мрамора, надъ мраморомъ. Мрасав, а, о имѣющій пятна на лицѣ отъ кори гии оспы. Мрасѳ, еа, ж. мн. пятна, корь. Мрата, м. день св. Мартына. Мратинац, нца, м. человѣкъ, празднующій день св. Мартына, какъ домашняго покровителя. Мратин дан день св. Мартына (11 ноября). Мратинеке покладе канунъ св. Мартына. Мратински, ка, ко относящійся къ дню св. Мартына. Мратиштак, м. см. мратинац. Мрачак, чка, м. см. мрак. Мрачан, чна, чно темный, мрачный. Мрачеие потемнѣніе, помраченіе. Мрачити ее, чи ее дѣлаться темнымъ, мрачнымъ. Мрва, ж. хлѣбныя крошки. Мрваљ, м. мужское прозвище. Мрк Мрвета, ж. мужское прозвище. Мрвити, вим крошить. Мрвица, ж. ум. отъ мрва. Мрвицѳ, 1 ! наР' немножко, крошечку. Мрвке, I Мрвљење крошенье. Мрво см. мрвке. Мрвце см. мрвице. Мрвчице см. мреке. Мргшь, аа, м. кротовина, кротовьи насыпи; муравейники; небольшіе холмы для опредѣленія границъ на лугахъ; межа. Мргодаст, а, о мрачный, пасмурный. Мргодити ее, дим се сдѣлать мрачное, пасмурное лице. Мргођење нахмуренье лица. Мргуд, м. мужское прозвище. Мрдало, м. неловко, неискусно работающій. Мрдан, дна, дно тяжкій, трудный. Мрдаае неловкое, неискусное работанье. Мрдати, дам неловко, неискусно работать. Мрдељача, ж. въ загадкѣ. Мрдити се, дим ее см. мргодити се. Мрднути, нем избѣгать, уклоняться, увернуться. Мрдуља, ж. названіе небольшаго островка около Сплета. МрБѳла, ж. бусы. Мрежа, ж. сѣть. Мрежале, ж. мн. сѣть для ношенія сѣна и соломы. Мрежица, ж. сѣтка, сѣточка. Мрежница, ж. глазная сѣтка. Мрежотина, ж. морщина, складка. Мрена, ж. катарактъ (болѣзнь глазъ), Мреница, ж. ум. отъ мрена. Мреет, ж. икра (мелкой рыбы). Мреетити ее сочетаться, соединяться, (о курицахъ , уткахъ) топтаться. Мрети, мрем умирать. Мрешћење совокупленіе (о курицахъ и уткахъ). Мржење враждованіе, ненависть. Мржгьа, ж. ненависть, злоба, Мрзак, ска, око противный, мерзкій. Мрзан, зна, зно см. мрзак. Мрзећи, а, е ненавистный. Мрзити, зим ненавидѣть; то ме мерзи — это мнѣ противно. Мрзлица, ж. лихорадка. Мрзновољавац, м. злой, сердитый человѣкъ. Мрзновољавчина, ж. см. мрзновољавац. Мрзнути ее мерзнуть. Мрзовољаст, а, о угрюмый, сердитый. Мрзост, сти, ж. ненависть, злоба. Мријежница, ж. названіе рѣки въ Хорватіи. Мријест, ж. см. мреет. Мријеетити се см. мреетити се. Мријети, мрем умереть. Мријештити се см. мреетити се. Мријешћење см, мрешћење. Мрист, ж. см. мреет. Мристити ее см. мреетити се. Мрити, мрем см. мријети. Мришћење см. мренгћење. Мрк, м. совокупленіе овецъ. Мрк, а, о > Мркао, кла, кло ( 'іеІшы1Б мрачный. Мргсаљ, ља, м. эпитетъ барана.