Serbsko-russkій slovarЬ

465 Пие Щѳн 466 Писма, ж. см. щесма. Пиомѳ, мѳна, ср. буква Пиемѳн, а, о письменный, грамотный, ученый. Пиемида, ж, ум. отъ писма. Пиемо, ср. (род. мн. писама) письмо (писаніе, искусство писать); письмо (посланіе). Пнсморук, м. рукопись. Пиемосхрана, ж. 1 ъ Писмоехраииште, ср. / 1 Писник, м. та часть трубки, которая нарѣзана и издаетъ пискъ, (срв. писак). Пиенути, нем пискнуть. Пиенути, нем сказать апис»; пикнуть (не смѣетъ пикнуть); умереть. Писовнида, ж. списокъ, реестръ; протоколъ. Пита, ж. лепешка, пирогъ. Питак, тка, тко годный для питья. Питан, тна, тно см. питак. Питан, тна, тно питательный. Питање кормленіе (дитяти); спрашиваніе, требованіе, сильное желаніе. Питао, тла, м. см. пијетао. Питати, там кормить (дѣтей). Питати,там спрашивать; требовать, сильно желать. Питати се, там се спрашивать о здоровьѣ, здороваться. Питето эпитетъ цыпленка (въ пѣсенномъ припѣвѣ). Пити, иијем пить; пити дуван — курить табакъ. Питије, ж. мн. студень, желе. Питино дијете маленькій колачикъ, сдѣланный изъ тѣста, оставшагося отъ пирога (пита). Питица, ж. ум. отъ пита. Питлиѣ, м. ум. отъ питао. Питлов, а, о ум. отъ пјетлов. Питљив, а, о любопытный. Питљивост, ж. любопытство. Питом, ми, ж. см. питомина, Питом, а, о ручной, домашній; обработанный, воздѣланный; питома земља — обработанная, удобренная земля. Питоман, мна, мно см. питом. Питомац, мда, м. питомецъ; јагњад — ягненокъ, который кормится отдѣльно въ хатѣ. Питомина, ж. обработанная, удобренная земля, Питомити, мим укрощать, дѣлать ручнымъ. Питомљење укрощеніе, дѣланіе ручнымъ. Питомност, и, ж. привычность; домашность. Питомо, нар. привычно. Питуљица, ж. маленькій, начиненный пирожокъ. Пиіта, ж. кормъ преимущественно для скота. ПиЬ.е, ср. питье; попойка. Пифћула, ж. шапка. Пида, ж. косточка (напр. отъ сливы, вишни и т. п.) Пиш, м. моча. Пишадија, ж. пѣхота, пѣхотное войско. Пшпак, шака, м. см. пешак. Питало, ср. органъ для испусканія мочи (муж. или жевск. дѣтородный удъ). Пипгаіъак, нька, м. см. пиш. Пишаіье испусканье мочи. Питати, шам испускать мочу. Питаѣа, ж. см. пиш. Пишац, ища, м. см. пешац. Пишачки, ка, ко см. пешачки. Пишѳ см. пѳте. Пишѳн>е см. питанье. Пишерџија, м. приготовляющій н продающій кушанья. Пишити, шин см. пишати. Пишице см. пешицѳ. Пишканье см. пишаде. Пишкати, кам см. пишати. Пипже см. пешке. Пишкор, м. морская минога (рыба). Пишман (нескл.) падкій, жадный, пристрастный къ чему либо. Пишманкти еѳ, ним ее раскаиваться, сожалѣть. Пишшанлук, м. плата за нарушеніе контракта, неустойка. Пишмаиедѳ раскаяніе въ покупкѣ. Пишнути, нем писнуть, выпустить разъ мочу. Пишора, ж. презрительное выраженіе для дурной водки (сивуха). Пндзлек, и. названье мѣста въ пѣсняхъ. Пишталина, ж. влажная, водянистая почва, Пиштадиница, ж. ум. отъ пишталина. Пиштаае пищанье. Пиштати, тим пищать. Пиштет, м. названье потока въ Черногоріи. Пиштола, ж. пистолетъ. Пиштолтгје, ж. мн. пистолеты. Пиштољ, ља, м. пистолетъ. Пиштољина, ж. ѵв. отъ пнштољ. Пиштољић, м. ум. ОТЪ ПИШТОЉ. Пиштољски, а, о пистолетный. Пјан, а, о пьяный. агиг > - »■ Пјандура, ж. бранное слово противчэ пьяной женщины. Щаница, ж. пьяница (женщина). Пјаност, ж. хмѣльность, опьянѣніе. Пјанство, ср. см. пијанетво. Пјанчина, ж. ув. отъ пјанац. Пјаштаница, ж. проскурняка^ (раст. аІіЬеа). Пјевак, вка, м. сырной червь. Пјевалиште, ср. мѣсто, гдѣ имѣютъ обыкновеніе пѣть. Пјевало, ср. орудіе пѣнья (въ шутку, ВМ. горло). Пјеванка, ж. пѣнье, пѣсня. Пјевати, вам пѣть. Пјевач, вача, м. пѣвецъ. Пјевачев, а, о пѣвцовъ. Пјевачица, ж. пѣвица; кукушка. Пјевидруг, м. вмѣстѣ поющій. Щевнца, ж. пѣвица. Пјевнути, нем пѣть немного. Пјевукати, чем (кам) напѣвать. ПјеЕушење ум. отъ пјевање. Пјевушити, шим ум. отъ пјевати. Пјевчић, м. ум. отъ пијевац. Пјега, ж._заплатка; веснушка. Пјегав, а, о заплатный; имѣющій веснушки. Пјегавида, ж. родъ винограда. Пјегаст, а, о см. пјегав. Пјегућа, ж. веснушка. Пјена, ж. пѣна. Пјенаот, а, о пѣнистый. Пјенити, ним пѣиить. Пјенити ее, ним ее пѣниться. Щенушеіьѳ пѣненье. Пјенупшти се, тим ее см. пјенити со Пјењача, л;, ложка, которой возбуждается пѣна Пјенењо см. пјенутење, 16*