Serbsko-russkій slovarЬ

133 Жмуо — Жуч 134 Жмуо, жыула, м. чаша. Жмура, ж. игра въ жмурки. Жмуреае жмуреніе. ЖмуреЕкѳ, нар. съ зажмуренными глазами. Жмурити, рим жмурить глаза. Жнијевати, вам жать. Жаетва, ж. жатва. Жњетвар, ра, м. см. зкетедац. Жњетварица, ж. жница. Жаетварски, а, о жнецовъ. Жњети, њем см. жети. Жрав, м. ж. / солнечный дучь. Ждрава, ж, Жрван, вна. Жрваа, вн,а, ) ручная мельница. Жрваа, ср. мн. ј Жрваање молоніе въ ручной мельницѣ. Жрвњати, н>ам молоть ручною мельницею, Жребаае \ - ждријеба Жребати, бам / 1 Ј Жријети, жерем пожирать. Жрновница, ж. соб. имя рѣки къ югу отъ Спалатра. Жубер, м. см. жубор. Жубѳрвода, ж. шумящая вода. Жубор, м. шумъ, шопотъ. Жубореаѳ шептаніе. Жуборити, рим шептать, жужжать, чирикать. Жуборкааѳ шептаніе, жужжаніе. Жуборкати, кам шептать, жужжать. Жуванцѳ, да (дета), ср. желтокъ (въ яйцѣ). Жудан, дна, дно жаждущій. Жудѳти, дим см. жудјети Жудио, жуђела, м. жидъ, Еврей. Жудити, дим см. жудјети. Жудјети, дим желать, жаждать. Жудаа, ж. желаніе, жажда. Жуѣеае желаніе, жажданіе. Жуђети, дим см. жудјети. Жуја, ж. иволга ; черный дятелъ. Жуја, ж. желтая свинья. Жујан, м. желтый волъ. Жујино ноље названіе горы на Велебитѣ. Жујица, ж. стопа, слѣдъ. Жујо, м. см. жујан. Жујдв, ср. см. жуванцѳ. Жука, ж. тростникъ, ситникъ (растеніе). Жуква см. жука. Жуков, а, о тростниковъ. Жуковина, ж. тростниковое дерево. Жулити, лим снимать кожу; сдирать кору; рвать (напр. траву); пить. Жуљ, м. мозоль. ЖуљаивГ’а°о } напУхшій’ ВЗДУТЫЙ' Жуљање см. жуљење. Жуљање обрубаніе, обсѣканіе. Жуљати, љам обрубать, обсѣкать, вырывать траву. Жуљење давленіе ноги сапогомъ; обсѣканіе, вырываніе травы. Жуљити, љим причинять мозоли. Жуманац, нда, м. \ жуванцѳ. Жуманцѳ, да (цѳта), ср. ( у 4 Жумањак, њка, м. см. жуванцѳ. Жумба, ж. см. жбугара. Жуна, ж. 1 (црна) черный дятелъ; (зелена) зеЖун,а, ж. / леный дятелъ. Жуњин, а, о дятеловъ. ЖуниЬ птенецъ дятеловъ. Жупа, ж. земля, подверженная жгучему солнцу (гдѣ снѣгъ никогда не падаетъ, или тотчасъ же таетъ); приходъ (церковный); семья, челядь. Жупан, пана, м. жупанъ (начальникъ жупы). Жупанија, ж. приходъ (церковный). Жупина, ж. соб. имя мѣстности въ Черногоріи. Жупљанин, м. человѣкъ изъ города Жз'пы. Жупљанжа, ж. женщина изъ города Жупы. Жупник, м. приходскій священникъ. Жура, ж. небольшой и сухощавый человѣкъ; названіе лошадиной болѣзни. Журав, а, о малорослый и худощавый. Журба, ж. давка, тѣснота. Журеіье поспѣшеніе, ускореніе. Журити ее, рим се спѣшить. Журица, ж. ястребъ. Жуетар, тра, тро поворотливый; сердитый. Жут, а, о желтый; дурной. Жутак, тка, м. см. жутац. Жутарица, ж. овсянка (птица); эпитетъ козы; эпитетъ желтой курицы. Жутац, жуца, м см. жуванцѳ. Жутељи, м. мн. ноготокъ (растеніе). Жутети, тим см. жутјети. Жутилица, ж. травка желтаго цвѣта (въ кн. Сербіи). Жутило, ср. желтая краска. Жутина, ж. желтизна. Жутити, тим см. зкутјети. Жутити, тим желтить, красить желтою краскою. Жутити сѳ, тим се желтѣть. Жутица, ж. желтуха (болѣзнь); дукатъ; сортъ грушъ; полотно недобѣленное. Жутка, ж. иволга (птица). Жутјеница, ж. желтуха, желтешща. Жутјети, тим желтѣть. Жутјетн сѳ, тим сѳ имѣть желтый видъ. Жутовољка, ж. овсянка (птица). Жутока, ж. эпитетъ овцы. Жутокљун, 1 м. птица съ желтымъ кдюЖутокљунац, нца, / вомъ. Жутокора, ж. дерево, дающее ягоды на подобіе зеренъ пшеницы, красныя и кислыя (въ Черногоріи). Жутост, ж. желтизна. Жуточак, чка, м. эпитетъ барана. Жутуга, ж. желтизна. Жухак, хка, о горькій. Жухкчина, ж. горечь. Жућак, Ъака, м. жетонъ; золотая монета. ЖуЕахан, хна, хно желтоватый. ЖуЬаница, ж. цикорій; желтуха (болѣзнь). ЖуЕење желтѣніе; крашеніе въ желтый цвѣтъ ЖуЕети, тим см. жутјети. ЖуЬкараст, а, о 1 жедтоватый. о / ЖуКкаст, а, Жуч, ж. желчь. Жучица, ж. Суйзѵш (растеніе).