Sion

122

Катедре јепаркија у Србији. (Свршетак). 22. Колосијска и кратовска. Она се спомиње међу 1587. и 1653. год. ') Незна се дал је близу Кратова била каква год варош , али свакојако, јепаркија се звала по имену вароши Колоса или Коласија, гди је и столица била. Ово ће на сву прилику бити данашњи ђустендил, јер у љетопусу српском спомиње се, да су Колос или Колосија, међу Кратовом и Дубнидом, 2 ) а то је управо и Тзустендил. По руским споменицима, овом вароши владао је пре освојења турског, војвода Костадин, 3 ) а Костадин Драгош, син Жарка Воихна, био је један од обласних деспота Душанови и владао је Ђуст.ендилом. Ако је ово истина онда је ова катедра постојала још у XIV. веку. Доцније, кад су Турци овладали Србијом, јепаркија ђустендилска добила је назив митрополије. А кад је српско патријаршество било сасвим уништено, она је предата била јепаркији иштипској, и митрополит ђустендилски, звао се још иштипски. 23. Игатипска. Варош Иштип или Штиб, лежи југоисточно од Скопља. Незна се кад је ова катедра основана. У каталогу патр. Хрисанта, она се не спомиње. Свакојако за време пропасти српског патријаршества, она је постојала, јер и њен је архијереј, са осталима свргнут био с достојанства јепископског и протеран из Србије, одакле је после отишао у Црну Гору. С тога је она и спојена била са јепаркијом ђустендилском. ') Сношенјл сђ востокомг е(,с. Ч. I. л, 182. н Ч. III. лист 670 и 835. 2 ) Гласник V. стр. 82. 3) Сношешл сб востокомђ , Мураввева Част. I. стр. 182.