Sion

179

12*

ришћанског живота — будућност је њихова. И доћи ће то време, које можда није далеко, кад ће сав род људски васкрснути за нови живот, васкрснути из робства у слободу, из неправде у правду, из таме незнања — у светлост истине. Такав васкрс већ су до сад дочекали многи народи; такав васкрс дочекали смо и ми Срби у овој малој, но благословеној земљи. Али на жалост, има још доста браће наше, која пиште у ланцима робства, тим остатцима ста,рог незнабожачког живота, која с тврдом вером у Бога, трпљиво очекују дан свога васкрса. Они се данас с молитвама обраћају на Спаситеља, који је од неверника страдао, да им скорим пошље помоћ избавлења од четиривечног робовања. Придружимо и ми данас наше молитве њиховим с тврдом вером на васкрснувшег Господа да неће дуго оставити свој верни народ да страда од неверника већ да ће скорим и за њих осванути онај светли и радосни дан — дан васкрса, кад ће и они моћи са веселим срцем, као и ми данас, поздравити један другог: Хри стос васкрсе!

. Јерменска црква. Јерменска беше у незнабожачко доба средиште свију околних обожаваоца богиње Анаитисе 1 ), матере живота и мудрости, патронкиње народне, и краљице свију богова. Она имађаше код Јермена највеће поштовање све до половине 2. века по Христу. У то доба замени се ова релиђиозност Јерменаца са неком другом старом вером: обожавањем ватре, и ') Анаитис беше богиња, коју не само Јермени, но и Кападокљани, Понти, Миђани и Персијанци веома поштоваху. У паралели је стајада са богињом Дијаном. Њој беше посвећен предео Анаитика, где у једном красном храму од злата беше сливена, док је под Антонијем у време рата с Рнмљаиима, не запљенише и не одиесоше Римљани. Име јој је сродно са инђијааском Анахидом. Представљала је женску родљиву снагу у природи.