Sion

195

променљиве. Из тог материјала сазидалм су материјалисти сву ову ведичанствену зграду, коју зовемо свет или природа. Но јели доста тога материјала за таку зграду? Зна се, да је још у најстарије доба било таке теорије, по којој се све стварало из тих двеју стихија — празнине и материје. Таку теорију проповедали су стари грчки атомисти. Све ствари, сви природни појави постајали су од случајног сједињења атома. На тај исти начин старао се и Декарт да објасни постанак свију природних појава. „Дајте ми," говорио је он, „материју и кретање, па ћу вам створити природу." Кретање, по његовом мњењу припада од искони материји и никад се није умаљавало, само се пренашало и мењало. Таким начином, ми видимо да је било још раније покушаја да се објасне сви природни појави номоћу чистог меканизма, то јест таког, при ком се суштина појава сматрала као нешто, што се потпуно садржи у простору , времену и материји. Но ту се још јавља нови елеменат — кретање. На први поглед чини се, да ту нема ништа чудног, што се она промена, коју зовемо кретање, ннмало не тиче суштине онога, што се креће. Тако су и говорили меканичари. Али није тешко уверити се о противном. И доиста, материја без кретања неможе образовати ниједног појава, а камо ли целу природу. Природа, као што смо напред казали, представља разлноликост у простору и времену. Ту разноликост и треба објаснити; но ако ми уобразнмо свуда само једну непроменљиву материју, онда ће-мо добити сасвим противан резултат, то јест, разрушићемо, а не створити свет. Материјалисти стварајући своју материју и оличавајући у њој суштину природе, заборављају, да је тој суштини потребно делатно промењивајуће начело, тако начело из кога би могла постати сва разноликост појава. Тако је начело за њих кретање. Кретање сматрају они за једину могућу промену у природи. То је са свим логично са њиховог гледишта, јер кретање је доиста цигла иромена у природи, која се може 13*