Sion

266

Драч и Љеш, који бојећи се Турака, предаду се Мљечићима; а на неколико година после тога сам Ђурђе, уступи Мљечићима свој стодични град Скадар, добивши од њих у замену: град Дривост и на годину по хиљаду цекина (дуката) 1 ). После Ђурђеве смрти (1406. г), заузме владу над Зетом, његов син Балша III. Он се више пута доста срећно борио с Мљечићима, који су га на сву прилику, најпосле и отровали; јер им је он био тако јако додијао, да су против њега чак и саме Турке звали у помоћ. — Године 1421. Балша III умре и не остави после себе наследника; с тога најпре заузму Зету Мљечићи, који су јој одавно кивни били, а одма затим године 1423., Деспот Стеван Високи, отме од Мљечића половину Зете, од које, један део после његове смрти, Деспот Т>урђе Смедеревац поново уступи Мљечићима, а други опет део, отме Хумски војвода Стеван Косача и придружи својим земљама. Као природна последица ових догађаја, бпло је ово двоје. 1; Сва доња Зета и све зетске главније вароши (вао: Будва Антивар, Дулчиње, Скутари и Дривост), припадну Мљечићима а доцније Турцима и 2; сва горња Зета, или данашња „Црна Гора," одели се сасвим од старе Зетске области, и под именом „војводине" почне сама за себе живети, својим сасвим одвојеним политичким, црквенским и државним животом. Основач ове нове државе, био је Стеван ЦрнојевиА, другојачије прозвани „СтеФаница." Он је био од племићског рода и рођак Балшин, кога су зећани по смрти балшиновој изабрали за свог поглавара. Користећи се ратом, што га је водио Стеван Косача са Мљечићима, уз које је и он — као с јачима — био пристао, Црнојевић признат буде од Мљечића за војводу и васала мљетачке републике. У прво време, почем је сва доња Зета била у рукама Мљечића, војводство СтеФаново било је сасвим мајушно и налазило се негде у данашњој север. Црној Гори; али године 1455., нешто ваљда 1 ) Ш<1.