Sion

276

тим; — но највише ће наличити домови наши на храмове божије, на храмове Духа св. ако се у њима буде реч божија слушала, ако кућни старешина по путу свештеника буде своју чељад, своју домаћу цркву упућивао на праведно и богоугодно живовање, и о том се поглавито старао, да му се у дому међу свима члановима одржи међусобна љубав и поштеље, мир и слога, и у свему добар поредак. — Не иште се висока наука нити каква особита мудрост да би могли млађе своје поучити у оном што је богоугодно и човеку полезно; јер сваком, па и најпростијем од нас написат је у срду закон природни, освештан Духом светим: „Бога се бојати и молити му се, завон свој поштовати, нравду и истину љубити, поштењем и трудом свој хлеб заслуживати, туђе не дирати, здравље и поштење своје чувати, од хрђавог и поквареног друштва клонити се , спрама свију људи бити правичан, спрама бедних и невољних милосрдан и услужан, никога не вређати, никоме не злобити."... Ето, то је од прилике наука, коју сваки отац уљети мора својој деци, и сваки старешина својим млађима давати има. Но при том не треба заборављати , да сваколика наука врло мало вреди без добрих примера; узалуд су и најлепши савети ако их не прате лепа и похвална дела, јер речи пролазе а дела остају; — по томе дакле ако сами старији не похађају цркву, ако не воде бригу за школу, ако срамно говоре, и псују, ако друге радо оговарају и изсмејавају, ако се предају раскошном животу.и скуноцено време у лењости проводе, ако се муж и жена непрестано сваћају и једно друго злостави и безчасти; једном речи, ако сами старији немају у себи Духа божија, ту онда не може бити ни плодова Духа светог, па ни благослова божијег на млађима. — Ово ваља родитељи и све старешине добро да упамте и по томе да се владају! Ја пак завршујући беседу моју и честитајући вам данашњу храмовну светковину желим заједво са св. ап. Павлом