Sion

573

родна светиња, коју им је завидљиви Рим неправедео истерао из храма божјега!) Методије се пред папом и многобројним сабором оправда и својим супостатима јавно запуши уста, па се оиет врати у средину свога стада 880-те год. Јован VIII уништи своју иређашњу наредбу и власторучно одписа Оватоплуку на следећи начин: „Писмена... славенска Константином философом изобретена.... по заслузи похваљујемо, и зааоведамо дасе наистом (старославенском) језику слава и дела Христа Господа нашега имају проповедати. Није противно ни правој вери или учењу да се било литургија, било св. јеванђеље (на овом језику) употребљава." Поред толике похвале наше литургије, папа је опет био забранио натпе богослужење и често се извињавао Методију, да он није давао никаквих потајних упутства немачкоме свештенству да му досађује, али ми знамо да је то била пресна лаж. Методије се упокоји, вели се, 885 год. и би сахрањен на левој страни иза олтара св. Богородице у великој Морави. Ј ) (ндставме се). Освештење цр^ве Брчанс^е у Босни, (продужење). Кад реко смо да се све живо беше скупило око цркве чекајући да удари звечка, то да се зауставимо на овој последњој речи и искажемо, зашто се није изгледало да удари звоно него звечка, кад већ многи знају да су два звона за цркву брчанску саливена у нашој тополивници и још давно и одавно брчанској општини експедирана? Да, звона су та одиста и дошла у Брчко, но она се и дав-дањи налазе у ђумруку нити се од стране турака предају општини хришћанској. Питали смо какав је узрок што та звона леже још у ђумруку, па се ни у очи дана освештења цркве за коју су намењена, не узимљу из ђумрука да се на свој посао употребе; но на ова питања добија смо различите одговоре. Турци веле: „звали смо и проту и кмета и тутора, да звона предамо, но сваки од њих вели: нису моја звона! дакле неће нико да дође и да звона прпмп." Срби веле: „искали смо неколико пута, па недаду Турци, ') Види Часопис ческог музеума 1846 год. свез. 1. стр. 33.