Sion

592

за се задобшш. И нехотично падају нам овде на ум оне речи злога духа које у иустињи изговори Исусу: „ све % ти дати, само ако клекнеш на колена п аоклониш ми се." Владике покушаше с протом то исто давши му најпре преизредну парохију а наскоро и протство шаптајући му такође устима искушеника Исусовог: Ћ јурни са висине храма и заилаши ову светину иа да живимо." А Срби — богаташи? Они по својој практичној мудрости тврдише оно, што за њих беше свагдашњом девизом, и што зли дух такође нуђаше Исусу у пустињи а на име: ако си јунак, и камење иретвори у хљеб иа да једемо. Но Прота Стево издржа и ово искушење али у правду своме непопусти. Јест истина да га Турди за то истискоше из меџлиса; али је меџлис много и много чуо од проте што неможе нигда заборавити и што је допринело да Турди колико толико пазе на правду и правицу без обзира ко стоји пред судом — Турчин или Србин. Јест истина да га за то и Митрополит поче гонити, одричући му чак и иротство, које му је претходник његов дао; али је прото успео да у свези с осталим свештенством затвори врата владикама од каса црквених, од намета и глобе и т. под. Јест истина да и сами Срби богаташи почеше да се плаше свога проте и да га се код таквога правда клоне; али је прота развио свест у њима, те данас и они виде, да сваки понајбоље гледа и чува себе тек онда, кад стоји у свези са осталом браћом својом, па се заједнички подпомажу и бране. У збору овоме о коме реч водимо, не беше ни једног који није овај правац проте Стеве познавао, па с тога се нико није ни збунио онаквом здравицом какву он напи своме Митрополиту. Шта више и сам Митрополит — испивши здравицу — рече једноме до себе седећем госту из Србије шалећи се: „Отац Стева има добро срце, па многе ствари не разуме. Ласно је бити Митрополитом у Србији, гди је отворено политичко поље, па се све бомбе мећу на министре; но оди тп те буди митрополитом у Босни, гди тог поља политичког нема, па се све и сва очекује од тебе ? Ако пођеш по вољи народу — осетићеш притисак од владе; ако пређеш на страну овој — онда си по мнењу народа издајник и свашта." Али га на ново срете с одговором један од првих и честитих грађана брчанских такође у шали: „вала и јесте били изјелице народа ако хоћемо по правди да рекнемо; но хвала Богу и нашем честитом цару што вас малко попритеже." ( наставиће се.)

У ДРЖАБНОЈ ШТАМДАРИЈИ.