Sion

712

нашњи материјализам иије ствар нова. Ми му налазимо трагове на хиљаду година пре Христа у Индији, иа после скупљене у Грчкој од грчког ФилосоФа Димокрита. С тога кад бисмо хтели, лако бисмо доказали да се садашњи материјализам ни за пед није помакао од оног старог, и да ове нове теорије о њему нису ништа друго до криеж прекројен према духу времена. Но ајдмо на ствар. Материјалисте обично избегавају деФинидију ствари ? Но Бихнер је нехотице деФинисао материју, „вечитим, неизмерљивим и безконачним биКем," на је равнодушно приметио, да је с том неуништљивом матернјом од векова скопчана снага као њено нераздељиво својство. „Нема материје без снаге, кличе ноносито Бихнер, а нема ни снаге без материје." Поставив овако иравило без икаквих научних разлога, Бихнер мудрује овако: „ако нема материје без снаге, и обратно — снаге без материје, онда следује да овај свет није створен, него да је вечит." Бедни Бихнер! Нагомилав неколико Фраза из списа своје срдтче Коте, Фогта и Молешота, лакоумно мисли да је решио такво важно питање о ностанку света, па се својим читаоцима предсгавља као други Јулије Ћесар са речима" уепг, уМт , ујсг , (дођох, видех, победих)!" Ако Бихнер под именем материје разумева оно, што истинска наука назива суштаством, онда је истина да нема снаге без материје, тј. без суистанције; јер снага постоји само у супстанцији. Такође је истина да нема супстанције без снаге, почем свака супстанција има нешто чиме дела, а ово нсшто ми у опште и зовемо снагом. Снага створитељка без супстанцијалног Бога била би највећа бесмислица. Ако дакле Бихнер и Бихнеровићи примају ово тумачење и веле да и они тако разумеју, онда смо ми начисто и препирке међу нама нема нити може бити. Ако ли пак они под именем материје разумевају ону огромну масу, која се иромењује, дели и служи еа основ телесним облицима, и тврде, да материја не може