Sion

86

Посде оваквог решења државног збора у очи Спасовадне, сутра т. ј. липем на Спасов-дан, за време службе божије кад је било време венчати великог жупана Стеоана, прими га у олтару пред светом трапезом и молитвама и молењем благословивши га, украси га багр4ницом и бисерним пасом и венцем царства увенча частну главу и миром мироса .... Краљем српским наречега. И сви људи поклонивши се; многа му љета пожелише. а сви одјекнуше: „дабогда, дабогда!" (коудетк н Еоудетв). После службе нови Архијепископ и нови краљ даду велику част сакупљеном збору и народу. Сви су били весели а пајвише се радоваше Стефднк по мндостн вожнен кђннуднн крддћ н сшодрћжмЈћ кс№ срћпске ^емдге н помо()1.ск1б то, што се беше искупила таква множина света многнх^ стрлнћ". Ову знатну светковину заврши први србин и први архијепискои беседом, у којој разложи значај светковине, изложи праву веру и разложи различне јереси , које губе српску цркву и српски народ и установивши духовно воинство Христово од срба, па нареди, да се обучавају деца наравно у манастирима. И тако самостална српска црква и архијепископија донесе собом и узвишење жупанства на краљевство. Да би се ујединила српска племена уједан народ у мислима иимену одпочне се зидање цркава и манастира тако, да је сваки манастир у једно био и град и манастир. Мало помало прекриле градови — манастири све земље српских племена и за свима се утврди оиште име „србин", које је у исто доба озпачавало и означава православнога Хришћанина. Није нам намера да критишемо тадашњи правац живота и епоху код свију европских народа, где је наука једино и нашла склоништа у зидовима манастирским. Манастири су ујединили руска племена — правично вели Диксон 1 ); манастири су нридобили Грчкој, у којој је најмање Грка становника, читаве словенске области и пределе. И срнски градови — манасгири ') 1 ј Л КизвГе Нћге р. 80.