Sion

479

Народ пак Јудејски у ког се у опадању налазила вера отачаствена и који је Христос спас вером у једног Бога ујединити и оснажити тежио, наговорен викајући: „Еозми, козл1и рлспни его! и крокк егш дд к^детг нд ндсг и нл нлшихг," (М. ч. 25) паде за тим у малодушност и на намесништва раскомадан један део на други омрзну; храмова слава престаде, веза јединства његова пређе у поцепаност иа заврши са пропашћу саме отачбине и разорењем негда славног, пребогатог, моћног и велељепног града и храма јерусалиског и пустоши медом и млеком кипеће земље!!!... Ето то су посљедице злобе , зависти, мржње и освете! —- Издајник а неблагодарни ученик није могао нреживити дело зависти своје, — смрти благодетеља свога, него се и сам пре тога удави! — Судија, Пилат, злобом дишући па према целом народу јудејском, отпочев са Христом Спасом своја убилачка дела, прелази на већа и већа злочинства док и сам освету народну против себе не покрену, те погибе у прогонству од своје рођене руке , а прободом мача, којим се пасао у знак свога господственог сјаја, моћи и величине. А народ сав, приставши на освету, постаде пљеном кавге, раздора и омразе, те заврши с бегством са згаришта милог п славног отачаства свога, скитајући се од немила до недрага и тражећи нову постојбину, која би му уточишта и склоништа пружала , да се с јадом и бољом сећа ових на јединство опињајућих Христових речи: „ЈерЛдлиме, 1ерг>сдлиме! изеиши пророки , колк крдти косх0т'кх2 сокрдти члдд теоа, икоже сокирдетг кокошг птенцу скоа подг крил^к и не косхот-ксте!! !" — (М. 23. 87). Почем даклем злоба, мржња и освета неможе ни само штетне посљедице за себе, и злоковарне умишљаје да догледи, а још мање да угуши дела величини, слави и разгранању намењена, као што је и Хрисга Спаса ако и за крст телом прекована, у гроб спуштена — слава тренутно и помркла, ал је с победом у руци „славно као Бога" из гроба