Sistem trgovačkog knjigovodstva

43

нади на бољу будућност, па при трећем попису нашем нађемо да нам је чисто имање само дин. 10000— према. 80000 дин, од другог пописа, тада бисмо били у штети ол 0000 дин. о

Е Рецимо, да нам је вера у бољу а још једнако моћнија од злогука горњих цифара, и да ипак продужимо свој рад даље, па да при четвртом попису на крају треће године пронађемо, да нам је на пр. актива наша пуних - _ дин. 100.000:а пасива да износи >» 120.000—

тада бисмо имали за разлику од Е 20.000више дуга, него што наше активно имање може да залетне. У том злосретном случају ми бисмо били у „презадуженом стању , били бисмо тада „банкроти“, „фалити“, „инсолвенти“, „пропалице.“

Из овога што о инвентурама и инвентисању рекосмо, видимо, како је главница трговчева поелом и радом његовим изложена непрестаној промени по вредности, количини и роду својих делова. Прирастак у вредности имања, то је добит, мањак на против губитак је. Шрво је цељ сваком привредном раду — друго је само зао удес.

ТУ. Изравнање или салдо. Салдирање.

Затварање или закључак рачуна и ње-

гово поновно отварање. Грешке при књижењу и њихове исправке.

Сабравши обе стране једнога рачуна наћи ћемо да су оне пили а или неједнаке. У првом случају рачун је „изравнат“, у другом пак разлика обе стране, кад мању од веће одузмемо, зове се „изравнање“ или „салдо“, јер толико ваља још маљој. страни да се дода, па да се рачун изравна, салдира.

Јели лева страна већа од десне стране у рачуну, разлика између обе је „изравнање дуга“ или „дебет-