Sjećate li se još?

Многи су се нешто веселили.

Ту ноћ је у тој кући сву ноћ свјетло горило. Врата од собе, у којој је она жена спавала, сву ноћ су се отварала. и затварала....

Шесници причају:

Предамном зјапи рупа ископана гранатом. Хватам је очима као шакама, морам у њу једним скоком. — Нешто ме удари у лице, једна ме рука шчепа за раме, да ли је мртвац оживио 2 Рука ме дрма, окреном главу, у тренутној свјетлости гледам укочен у лице Качинском, његова су уста широм отворена, он виче, ја ништа не чујем, он ме дрма, приближује се: у једном тренутку, кад је бука ослабила, допре до мене његов глас: „гас газас — гааас — јави даље!“

Шчепам маску против гаса. Мало подаље од мене лежи неко. Мислим само још на ово: онај треба да сазна: „Гааас — гааас!“

Вичем, привучем се, ударим га торбицом, он ништа не. схвата — још једном, још једном — он се само шћућури — регрут је — у очајању погледам на Ката, он је метнуо маску — извучем и своју, шљем одлети у страну, она ми покрије лице, стигнем до онога човјека, најближа ми је његова торбица, дограбим маску и превучем му је преко главе, он прихвати — ја пустим — и одједаред легнем у рупу.

Мукли прасак гасних граната мјеша се са трештањем експлозивних. Између експлозија удара звоно, гонгови, метална клепетала јављају на све стране — гас — гас — гас.

Иза мене нешто љосну, једампут, двапут. Отарем пару од дисања с плочица за очи на својој масци. Кат

18...