Školski glasnik, Oct 15, 1908, page 14

Стр. 238.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

појединих мањих зачела из тих одељака. Ради тога учитељ треба да им за време појединих лекција све просто разјасни. Још су у овој глави на завршетку назави свих књига Старог и Новог Завета и посланииД апостола Павла. У глави7. почињу молитве по оном распореду како јеувеликом Часловду. Упада у очиразлика овога градива у 6. глави и онога у 7. Ор®елин на стр. 68., прим. III., назива градиво у 6. глави „ Б огословскјн членн," и упућује да учитељ кад сврши са ученицима еимвол вере и обради га по катихизису, утврди на томе и оно градиво што је у 6. глави: I. ОБогу, II. 0 божјем промислу и III. 0 закону божјем. Смисао тог градива у 6 глави, а нарочито онога дела под III. 0 закону божјем, мање се бави догмом а претежно јаче науком о моралу, поуком за частан и исправан живот. Овако упутство као основ науци вере, сасвим је правилно по првобитном свом значењу. ®г. 9Л. ©рашег, учитељ на израиљској верској школи у Магдебургу, пише : ,,@§ И ђјег д1ејсђ бепфНдепћ БешегЛ, ђајд 2ђога (пет књига Мојсејевих) пхсђ! „®ејеЦ" 6еђеи(е1. Ши(а!Ј јц Мејеш ЗгПшл даћ ђег дгјефјјсђе 93ег4ел1, ђег Жђога лп1: ,Дото8--@е|е1Ј" л&егје^Је, шађгепђ ђа§ 233ог1 еЈдеиШсђ лјф§ апђегеб ђејј^ а!» Зеђге, ИШепшјипд-*)." Но познија преоитерећеност и вербализам у настави, напустили су баш тај увод, тај главни основ у религијској настави и место науке, натурили су настави одмах догму, закон. Тек у најновије време јача све више идеја, да се закон божји уноси у наставу на осаову науке о моралу. Но ето стари уџбеници били су већ давно на том основу израђени, И свак>>јако на том нољу ни е био усамљен само уџбеник ОрФелинов јер он сам напомиње, дагајерадио ио иск8сп г кишиЛ1Х народ<1/ик." У 7. глави је градиво из Часловца. Разне молитве краће и дуже. На завршетку главе помиње писац, да вђ шерскомт. болБшемт, Букварћ зст1. е1це впцеи, которнн кв знан1К) приличествуготв," но он није хтео да то уноси и проширује дело, јер се то све налази у књижици Ороодоксосв Омолопа. По овоме изгледа да је ОрФелин узимао градиво за свој буквар но том кијевском Буквару**).

**) У Годишњ . Чупић, 13. помиње се, да је Орф. Букв. ра!)бн по латинском, петроградском и бечком немачком буквару. (Д Руварац: О првом штампаном еловенском Букв.)

У 8. глави је настава у рачуну. Прво 0 числахЂ, па затим ариеметика. У аритметици разликује 5 видова рачуна. 1. вид је бројање. Одузимање назива внчиташе или Изваденве Делење нлзива р а сн о л а г а њ е м. Настава у рачуну обухваћена је у бројном иростору до 20. Од четири рачунска вида, сваки је посебно израђен као таблица, у низовима до 20, али без понављања ониг количина, које су већ биле код којег иређашњег броја. Овај део је веома мршав, али то није чудо, јер у то доба рачунска настава није ни у просвећенијих народа била развијена, И овој настави дали су у оно доба Филантроии нека полета. Тај обрт у методу рачунске наставе, почео је тек око половине 18. век». Још у иочетку 18. века, није се рачунска настава као општа обрађзвала. У 17. веку било је уредаба, које нису о настави у рачуну ништа ни сномињале. Настава у рачуну обрађивала се појединце. Сваки ђак бавио се рачуном према својим снособностима и вољи. Учитељ је контролирао само ргсултате при рачунању и помагао ђаку, кад овај није даље умео. 0 заједничкој изради рачунског задатка није се знало. Једино се водило механичко рачунање помоћу правила. У рачуницама је било иравила за извађање операције. Ђак је морао рачунати и без разјашњеног правила. Настава се ограничавала само на писмено рачунање. У настави су биле главне особине: Дати појам о рачунском виду, описати поступак, изрећи иравило, а уз то неколико нримера, на којима ће се иравило увежбати. У том оквиру је изведена и Орфеланова рачуница. Пре сваке оиерације истакнуто је правило. Затим низови бројева. На крају свих оиерација по један рачунски задатак за сваку операцају. У 9. глави изнео је Ор®елин градиво 0 Гражданскихљ веш,ахт>. I. одељак је 0 времену. II. 0 ГеограФш. III. 0 и торш. У 18 столећу била је настава у земљоииеу у Вемачкој ограничена на мали обим. Као нарочити предмет обрађивала се у.бољим варошким гргфанским школама. Настава у земљопису ослањала се на наставу у читању, нравог наставног ноступка није било, него се просто читало и учило на намет. То се види и у ОрФелиновом градиву, јер он сам вели да то градиво уноси деци „и то нросто по Сербски, что 6 ђ они самн читан разум1,вати могли." Но вредно је споменути да ОрФелин иетиче у наномени, да читање историје