Školski glasnik

Бр. 17.

о извесним душевшш Функцијама исказали као на пример о иерцепцији (схвчтању), о асоцијацији представа, о аамИењу итд. Најважеија диФеренција, која је до сада констатована, налази се у стварању нредстава У погледу стварања представа имамо: визуелне, акустичне, моторичне, и мешовите тииове. Те важве диФерекце је нронашао Француеки психиатер (Љагсо1. На уређењу поља индивидуалних разлика, као што ћемо то доцније видети ириликом састављања укупног резултага то је најважнији успех. Грдна мнса која се добила различитим потанким кепитивањем донела је уједно собом нотребу, да се начини тачни преглед тог градива. Но опет за то, што се на овом п >љу до сада обелоданило може се још увек држати да је сам покушај. Таковој диФеренцијалпој пснхологији прве осповејеиоложио ЂИЊчу*) После њега је УгШат 81егп**) покушавао да исге систематизира, а у најновије доба је Меитапп***) гледао да још епецијалније сложи научне резултате у ствари индивидуалпосги дечје и да им са педагошк >г становишта определи вредност. (Наставиће се.)

Школа и Настава. Биолошки закони и истине у природаписној настави. Ј у н г е је истакао б и о л о ш к е з а к о н е у природониеној наетави и тражио да ее на њих нази. Као што ее у физици и кемији пази на законе, тако је он тражло да се иоетуиа и у природопиеној наетаии. Он је тврдио, да је то и еа психолошке етране потребно. Али није заетунао мишљење да ее у свима школама то мора Формулирати. У неким случајевима довољно је ако се закон сам развије из наставног разговора. Главно је, да учитељ јасно зна законе и у настави пази на њих, да их и ученици науче иознати. *) П'. ЈЈШкег/, Ве1^га^е 21Ш бвисПит Дег ТпсПуМиаШа^ бНгип^ћепсМе с!ег к§1, ргни8818сћеп Акадеппе <Дег Л^ззепзсћа^г.еп ги Вег11п, 1896. I. 295. *- 1 ) ЈГ. ХЈћег Р8усћо1о^1е с1ег 1асГтс1ие11еп ТМ.^егепгеп, Бе1рг]§-. Ј. А Вш1ћ, 1900* ***) Е. Меитапп Уог1ебип^еп гиг ЕтШгип^ 111 сНе ехрег1теп1е11е Рас1а^о&1к. I , 1Г. БеЈрг^, 907. Еп§е1шапп. —

Стр. 263.

Јунге је истакао осам таких закона : а) Закон самоодржања. Место где се живи, начин живота и уређење тела да одговарају једно другом. Риба живи у води ; има пераја и бешику; она илива. б) Закон органске хармоније. Сваки створ је део целине. Као што поједини део тела служи организму, тако ноједина створ служи целини. Закон самоодржања у животној заједници и затим примењен на целу земљу, даје закон органске хармоније. Биљке служе животињама за одржање; обоје у своме размножавању одржавају равнотежу. Смрт нојединог створа, потребна је за одржање целине. в) Закон прилагођавања. Начин живота и опрема тела до извесног стеиена, ноклаиају се са местом где се живи. 1. Од начина живота зависи опрема ннр. Урањено свинче има ређу длаку. 2. Од начина живота зависи место где се живи н. пр. Зими тражи зед баште и купус. 3. Од опреме тела зависи начин живота н. нр. Младо тиче има крила; оно лети. 4. Од опреме зависи место где се живи н. пр. Паче је удешено за пливање; оно тражи воду. 5. Од места где се живи зависи начин живота н. пр. Домаћа мачка живи сасвим друкчије него дивља. 6. Од места где се жини зависи опрема н. пр. Рибе, гуштерови и т. д. имају боју према својој околини. г) Закон о нодели рада. Што је више подељен укупан рад на поједине органе, тим се потпуније изводи или што је вигпе органа, тим потпуније може сваки орган да обави своју носебну службу. Рак се служи маказама као руком, оружјем и ногои. С тога му ход није тако удесан као у пеетл, које се шаном служи само као ногом и руком. д.) 3'акон развића. Скаки орган развија ее из простог до потнуности. Из крушковог семена развија се велико, лепо крушково дрво. ђ.) Закон постајања. Делови што постбје утичу на нов део који треба да се развије тако, да се развије тело сасвим одређена облика. Из клице крушкова цвета може ее развити само крушково дрво, а никако храст.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК