Školski glasnik, Apr 15, 1910, page 8

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

В. Техничке велике школе. Стално напредовање значаја техничких наука за цео данашњи живот уч нило је, да се норед универзитета. који негују духовне науке, подигну н такова заводи, на којима ће више техвичко образовање добити научни облик. Ове политехпике или техничке велике школе тек су у најповије доба једеолико уређеве и то у облику, који их изједпачује с универзитетима, Од значаја је било за развиће ових школа, када су се 1879. годике сгшјиле у техничку велиау школу занатлиска академнја и грађевпнска академија у Верлпну, у чијем је штатуту евакова одредба у § 1.: „Техпичка велика школа има цил>, да иружи више образовање, које је потребно за технички позив у дрн;авној и онштанској слун?би и за индустриски ншвот као и да негује науке и вештине, које спадају у техничку наставу". И над овим школама води надзор миниетарство просвете а њихове уредбе су аналогне с уииверзитетским. И техничке велике школе подељене су на одељења, као што је Берлинска на 5 одељења: за архитектуру; за грађевинско инжињерство; за машинско инжињерство заједно с грађењем бродова; за хемију и рударство; за опште науке, нарочито за математику и природне науке. [И техничке велике школе имају своје ректоре са сенатом, којп чипе проФесори. ПроФесори појединих одељења образују колегије, које имају своје старешиае као што имају Факултети своје декане. Норед проФесора постоје доценти и приватпи допенти ; а хабилитација бива у појединим одељењима исто опако као и у Факултетима. И овде имају штуденти приличну слободу у избору предавања. У последње време и техничке велике школе добпше једно право, које су до сада имали само упиверзитети, што сада и оне могу давати једно академско достојанство, докторат инжињерима. У Немачкој има 9 вмшких техпичких школа и то: у Ахену, Берлину, Браупшвајгу, Дражђанима, Хановеру, Карлсруху, Минхену и Штутгарту. На овим школама радило је 1896. године 887 наставпика, који су имали 8682 слушаоцз, од којих је У 7 странаца. Технччке велике школе нмају

понајвише исту поделу одељења као што је у Берлину: али Ахен има још једно одељење за рударствво, Брауншвајг за Фармацевте и Мннхен за пољопривреднике. У одељењу за оиште науке превлађују математичко-природњачка предавања; а даље образовање у философији , литератури и језику као и у историји, најбоље се постиже у Дражђанима и Штутгарту. Пољопривредне велике школе постоје у Берлину и у ПопелсдорФу код Бона. Она у Берлину у вези је с техничком великом школом а ова с универзитетом у Бону, услед чега се њихови слушаоци могу уписати у дотичне велике школе. Рударске академије јесу у Берлину, Клаусталу у Харцу и у Фрајбургу у Саксонској. Оле служе за практичко и теориско образовање виших рударских чиновника. Предмети у овим академијама јесу рударство, наука о топионицама и сољанама као и помоћне науке: вкша математика, миаералогија, геогнозија, хемија, механпка и наука о машинама, Шумарске академије, којима је задатак да даду више шумско образовање, нарочито прострапо теориско и практично образовање за службу у државној шум ској управп, постоје у АшаФенбургу, Еберсвалду, Ајзенаху, Миндену и Таранту. Штудије у овии школама трају 4 семестра, само у Тарапту за нотпуну штудију узима се најмање 5 семестара. М а р в е н о - л е к а р с к е а к а д е м и ј е постоје у Берлину, Дражђа;.има, Хановеру, Мипхену и Штутгарту. Оне служе оастави и испитивању у домашају марвенолекарске науке и њених помоћних наука. Ради потпуности да споменемо и трговачку велику школу, у Липисци, која у наслону на универзитет има да даде трговцима научио образовање у нацпоналноекономном и меркантилном погледу. Овакова школа биће ускоро подигнута и у Франкфурту на Мајни. Сва ови заводи управљали су се у своме уређењу према упиверзитетима, као што им и редовпи учптељи носе титулу проФес ра и могу се свугде хабитилирати као приватпи доценти. (Наставиће се).