Školski list

111

„Може л' ме мравг чему научити, а одо тад' мраву у школу." 12. КадЂ у школи говоримг деци мојои, а то а свагда погледамг : а. горе кг> Богу , да онт. моимђ речма снагу даде и крепостћ; б. на моњ обуЛу, да ученицима моимђ добримЂ нутемЂ предннчимт.; в. на скамге, да просто и разумлвиво, што' но Латинт. вели посве а(1 ћоттет — деч1емЂ разуму и деч1емЂ срцу 'говоримЂ. Р, Поучна забава. Красна душа. У соби некога главногг лекара у Паризу чекау неки отмфни лшди да на нби редЂ дође, између кои и еданЂ „ кннзђ " са сво10мђ кћери. Доцше уђе и неК1и посве просто обученЂ, седЂ и немоћанЂ старацЂ, да за свое болно дете иотражи лека. На то ће еданЂ младЂ неучти†ФранцузЂ, као да се подсмене старцу и н Ђ говомђ простачкомЂ оделу, рећи: Смео 6 б 1 се обкладити о 12 дуката, да га не 6 б 1 полгобила ни една девоика. Ал' лепа и учтива Рускина, извадив' 12 дуката, приступи старцу говорећи : „Допустите ми, старми! да васЂ по светомЂ обичам мое землб полшбимЂ" — па полшби старцу руку. ЗастиђенЂ ФранцузЂ извади 12 дуката, а девоика ш узевши преда старцу, и рекне: „Ово е, старБШ, ваше; рускои е девоици наисвет1н дужностБ поштовати староств." Напвепи адиђари. Корнел1н, жена едногЂ одђ наивећи римски великаша, сеђаше едаредЂ у друштву међу наиотмћшимЂ римскимЂ госпођама, кое поносећи се своимђ драгимЂ каменбмЂ и украсима, угакмице богатство и адиђаре показиваше и нбимђ се хвалише. Наипосле замоле и Корнелпо, да имђ и она свое адиђаре и украшае и бо-