Školski list

288

трна, да све оно, што неразумннм и лудимт. бубанбмт.,*) п ученЂмт, безв еммсла и безг сматранн научимо, нјв наша собетвеноств, и да е штета онога времена , и онога здравлн, кое се таковомг ученм жертвуе. Сматјаћи начинг обучаванн нрввш е у школу увео славнми Амоет. Коменскш , СлавннинЂ , родомг изг Моравске (1392). Он'& е био школскји управителг. и пропоаЂднинЂ слова ВожЈегт., и нретрнГо многа гонен1н одг своихт. неизображенвгхг савременика. Нђгово на чешкоит. и латчнскомЂ езв1ку списано дЂло: свЂтг у образи, Огђјб р1е1и8, прогласило се но свомђ западу европеисиомБ. УсрећенЂ човечесгва, средствомт. воспитан!а и уредногв, лакогЂ, и дЂлисходногб обучавана' младежи, то бгллше наигл жнГп тежнн дЂлана н В говогђ . Између осталмхч. нђготлхл. мудрБ1Х г Б изречеша, есу п ова: „СгварЂ и рбчБ ама се заедно нредавати. Нетреба уедаенутБ д5.ду збунити с' многимђ предиетим;«, него нека уче редомЂ наиире едно па онда друго. Наикре треба вештоати чувегва, затимт. паметЂ , па онда разумг,. Наипре треба учити оно што е ближена онда оно што 6 далЂ. УченикЂ нетреба да учи оно са паметЂ, што н1е наиире разумео и сваТ10. АристотелЂ вели: Ништа нје у разуму, што наипре н1в 6 б 1 Ло у чувству. №М1 ез( 111 1п1;еПес1и, дио(1 поп рг1Ц8 {иегп 111 »епзи. Науку треба заночети сматранЂмЂ стварш а не еувопарнБШЂ огшсиванЂмЂ сђ рЂчма, и лћпо измишлЂнб!мђ дефиницјама". Ова начела примиле су и наше взБШОСловне чктанке. Погледаимо само у езБшословна упражневјн, I. езвшословне читанке, на страни 150. §§. 35. — 4!. и остале , иакЂ ћемо увидити и признати валаностБ овога на*) 'Гако су карловачки ђаци назвалн ученћ безт. см/лсла презирамгКн га; а по маџарскимЂ гимназ1нма и по пашимт. малимт. школажа Н1« се ни знало за друго учен'ћ него за бубанЋ, кое е млогомђ младићу живота стало.