Školski list

516

архиепископт.: па тако на Урошу оета , да одржи и племе Неманвино у иушкомг колену, и ербску државу у единству. Одђ НеманЂ на до времена, кадг е Урошг великји преузео владати србскимг землпма, догодише се у србсвои држави разне промене. Србскш в народт. до тогг доба променио више владаоца; па ма да ние био на миру нити одђ сполмш неприлтели, нити самЂ на свомс огнвишту, опетт. е зато безт. престанка напредовао , крепио се, и спремао не само да се одржи у землама, одх кои е св. Неманн оставио србску државу, него да свого владу и дал^ разшири, и нче развие. Кралв е Милутинг био шести после св. НеманЉ владалацт. србскш; а владао е дуже србскимг народомт>, него ни икои србскш владалацг до и после нЂга. Онт. ние дошао на виду по реду, него случаино. КралБ е УрошЂ имао два сина: Драгутина стариегг, и млађегЂ Милутина. Драгутина УрошЂ ожени ћеркомЂ мађарекогЂ Кралћвића СтеФана, КатариномЂ, па му тада обећа уступити ербскш престо, и владу надЂ србскимђ народомЂ. Прошло е неколико година, а УрошЂ се чинаше невештЂ своме обећанго. У томг дође на мађарскш престо СтеФанЂ таств Драгутину, па му даде у помоћБ воиске, да устане на свогђ оца Уроша. ДрагутинЂ одржа победу, и УрошЂ умре у Драгу као сужанБ неволБникЂ (1272). Прође две године одђ то доба; ДрагутинЂ беше сФтанЂ невесео; канше се за оно, што е оцу учинио. Сдномђ нхаше, и башЂ подђ градомЂ СлегомЂ у Рашкои поалаши му се конб , те онђ паде сђ н^га, и сломие ногу. Ту свош несрећу гледао е ДрагутинЂ као казанв одђ Бога, што е згрешио оцу; раскае се за свое грехе; дође онако боланЂ у Дежево, дозове кђ себи свогђ брата Милутина, метне му на главу кралФвску круну, преда му тиме срб-