Školski list

640

Дете н зрно сеиена. „Пођи мало подт. землБицу црну," Тако дете бесеђаше зрну; „Пођи тамо па борави санакЂ, Докт. те белБхи не пробуди данакт.. Та н видимђ да е теби клета Врло жао оставити света, Ахт. када бм говорити знало, Ал' бБ1 сада лде ндовало. Но не боисе, сбтно ми не буди, Тихо, мирно хаиде паи туди; Та где годђ е на ' вомђ свету створа, Са свакиме тако бвгги мора. Доће време, дуго бвгги неће, Па ће синут' лшбко прамалеће: Лрко сунце тад' ће болБма сати, ЗемлБи, теби топлоте ће дати. Устану ћешт. изђ тог' пустог' мрака, Ужива ћешЂ миленога данка, Лепо, красно, дивно окићено, Подмлађено и преображено. И мене ће, едномЂ санЂ оборит', И мене ће ладна зеила покрит'; Па што ми е и мило и драго Нестану ће свега башЂ занаго. Ал' опета нећу а тужити* Ни ће м' жао овогђ света 6бгти : 6р' веруемЂ кад' Богђ рекне: „ буди а Васкрснуће сви помрли лгоди. по немачкомЂ М, Н.

Издае Еијскопска кн&игопеЧатнн у Новомђ Саду.