Školski list

•763

ђе силни приврженици западне цркве подг именом!. Протеетаната, кои се. опетљ на две поделлше, лутеранску и калвинсву. Ово последнб 300 годкна, иређе сила незнабожаца и азичвника у Христову веру, већи део острова у мжномт. океану, многи Гренландци и Ескими, многи Хотентоги и КаФри, многи Нигри и силни Индиннци у Хиндостану и у Америци, и ооетт, е едва 320 милионаХриетинна, одђ кои е 160 мил. западне римске, 80 мал. протестантске, 75 мил. источне православне, и 5 мил. старе источне цркве. Чивута има близу 10 мил. Муамеданаца око 170 мил. а преко 600 милиона е Гошг Лзичника, Ламаннаца, Браминаца, Будаиста и Идолопоклонака. Наипосле се разликум лмди езикомг коимђ говоре, и почемг е езикЂ иаиизвестние огледало умнога живота лмдскогђ , то се но нђму наибол^ етепенЂ изображенн свакогЂ народа познати и оценити дае Одт. езика зависи народЂ, и кои пародЂ свои езикЂ неволе и занемари, занемари Самт, себе и наскоре ће нропасти ма наивећи био. По наинови«змг рачуну има на свету до 3000 различити езика, дакле и народа. Одг ти има ш сила незнатни; наизнатнии су у Европи латински, немачки и славенски езици, у Азии индиннски хинезски и нпански. Одђ ови езика има ји неки, кои се еамоГонгб у кнкигама налазе, а неговоре се, ерт» еу народи изумрли или су се у друге претворила, тако е етаро грчки, старо латински истаро славенски език г &, и то се зову мртви, а остало еу живи ездци, Међу овима наивећма су по свету овладали енглески и Француски, с' нвима се може наивише света проћи. Кадг би сви латински алЂ особито сви славенски народи примили свои етари езикт, и сви на едант, прешли, као што су Немци све свое ман$ побацили, пагв се едногЂ примили, они би силно у просвештенм напредовали .