Školski list

— 121 -

нијских школских надзорника, имају пре потврде избора за учитељство квалиФикациону таблицу дотичнога и осталих компетената реченом надзорнику нодносити и по том у своје време к одобрењу избора приступити.

КАКО ЈЕ ПОСТАО КАШЕНИ УГЉЕН ? (Свршетак.) Највећма распрострањен је назор, који изводи постанак каменог угљена на исти начин као и тресета и мрког угљена. По том назору нису наслаге каменог угљена што друго, него тресетне мочари из давне давнине, који су мало по мало тако рећи у земљу пропали. Оне су постале из грдних као наша дрвећа великих биљака, које су пропале или усљед иоплаве, буре или снизавања земље. Покривене водом или зароњене земљом настао је за њих процес угљенисања. То гледиште поткреиљује се чпњеницом, да се још потпуно одржана биљна дебла налазе у усправљеном или ноложеном положају од чести у самим гредама каменог угљена, од чести у окамењеном стању у шкриљцима између тих греда. Те биљке могу већином разговетно да се распознају и највећма су налик на данашње напрате и раставиће, од којих у нашим крајевима расту истина данас само мале врсте, али утропским прадревним шумама то су читава дрвећа и грдне величине. За постајање каменог угљена по томе гледишту били би дакако нужни ужасно велики периоди времена, јер загредуугља, ко.ја је 1 метар јака, требала би непрекидна вегетација кроз хиљаду година, дакле за све греде у некој котлини требало би за то милијонима година. Али такви дуги, за постајање наслага наше земље потребни низови година узимају се опште у геологији, нису дакле ништа ново, те ни тај начин постајања није иемогућан, особито кад се у обзир узме, да је у оно доба владала на земљи много виша темнература и да је усљед тога било развијање биљака далеко бујније но данас. Мањз је распрострањен други назор, који узима, да је за постајање каменог угљена потребну масу дрва нанела вода, као што у ствари и данас велике американске реке нпр. Мисисини и Амазонска река многе хиљаде из земље исчупаних шумских стабала у море доносе, те их ту на мирним местима сталоже. Али тај начин постајања могао би само да се иримене на врло мале и слабе греде каменог угља, јер по рачуну треба за ностајање угљене греде од 1 метра јачине наслага дрва од најмање 8 74 метра висине. Трећи назор о постајању каменог угља, који је носледњих година стекао многе присталице, разјашњује нагомилање лотребног биља надруги начин. Пошто велике масе каменог угљена не иоказују ни трага од структ УР е дрвета, то се на оспову том закључује, да нису сухоземне биљке, које су богате дрвеним влакном, могле дати материјал за иостајање каменог угљена. Питање је само, да ли има у мору таквих биљака, које би ее налазиле у огромној маси, јер то је нрви услов да може да постане камени угљен. Ту нам се одмах намеће Фамилија алга или танга, од којих се неке врсте налазе и у слаткој води, али у огромном броју врста и облика налазимо их истом у мору, које на обалама нокривају често цо