Školski list

— 130

ову на нозив управе стигао је у очи тога дана и заменик иокојников у служби Н. Ђ. Вукићевић, кога су на жељезничкој станици управитељ с ироФесорима и нитомци учитељске школе са одушевљењем дочекали. На служби Божијој и на нарастосу црква је дубком нуна била побожног народа, а били су нри светковини тој и најуваженији чланови обштине, најотменије Србкиње, учећа се младеж, садашњи и многи негдашњи питомци учитељске школе горњо-карловачке, који су на ову свечаност из разних крајева, па чак и из Босне и Херцеговине похитали. На сред храма Божијег подигнут је био катаФалк, а на њему је стајала слика нокојникова венцем од миомириснога цвећа окићена и пред њом символ бесамртности србско кољиво са упаљеном вопгганицом. Службу Божију смерно је одслужио најпречастнији г. Никсгаа Б е г о в и ћ прота, који је о иричастном говорио поучну беседу, у којој је дивно представио важност србске школе за Србство у оним крајевима и вешто изложио велике заслуге покојног дра Ђорђа Натошевића за школу србску и за просвету народну. После заамвонне молитве ударе сва звона, а служећи свештеник у друштву са најпречастнијим г. Николом Ј. Живковићем нротојерејем и велезаслужним катихетом и проФесором на раковачкој реалгимназији заночеше служити парастос за покој душе нашега незаборављеног „Георгија." На служби Божијој и на нарастосу нојали су ириправници и приправнице у певнцци нод управом својега проФесора г. Ђорђа Глибоњскога, али дивпи гласови неколицине приправница и вештина њихова у појању надмашише јако појање мушких прииравника. Црквеаи су тутори свима присутнима у руке дали занаљене вонгганице. На свршетку парастоса нристуне оба нротојереја кољиву и старији благослови и прелије кољиво однојавгии : „Со свнтвгми упокои". На које после икоса сва дрква одпоје још једанпут ту исту дивну црквену химну. Начелствујући протејереј за тим у трипут возгласи вечну успомену миломе покојнику, на које се у три нут захори но храму: ј^ћчилл пдмдтћ — и подели се антидор и кољиво. После однуста школска младеж са управитељем и наставницима и многи отлични грађани и госги и учитељи са стране дођу у велику дворану учитељск« школе, где је пристављени гл. школски реФерент Н. Ђ. Вукићевић држао говор о заслугама покојног дра Ђорђа Натошевића об новитеља школе србске и најславнијег србског недагога, којега ће спомен жнвети у народу нашем, докле буде било школа србских и у њима свестних учитеља, којима Натошевић за вечити узор служити мол:е. Уз бурни усклик „Слава НатошевићуМ заврши се ова прва успомена годишњида, која ће се, како чујемо, у обпггини горњокарловачиој од сада сваке године у недељу најближу десетом дану Јулија месеца држати. Нека је слава обновитељу србске народне школе, отцу нове србске педагогије, неумрлом дру Ђорђу Натошевићу! На веки слава!! —&.