Školski list

— 76

посланик и на православнии српско-народнии саборима. ГГротојереј Беговић и ако није много времена пробавио у школи и ако није високе науке слушао ипак је својим трудољубљем и својом саморадњом дотерао је до лепога гласа књижевничког. Написао је више засебних дела које црквеног а које народног правца и писао је много по различитИхМ српским листовима и часописима. Био јз велики поборник светога православља и до самопрегоревања заузет бранилац српства, Тело покојниково изложено је било два дана у цркви Св. Оца Николаја у Карловцу, обучено у потпуни свештенички орпат. У суботу 22. априла по претходно одслуженој пребожанственој литургији II отпојаном опелу, на коме се са покојником опростио загребачки парох преч. г. јеромонах Амвросије Павловић, сахрањен је на православном српоком гробљу на Дубовцу код Горњег Карловца. — ('лава му ! И. 1* Константин Радуловић. У среду 3. (15.) маја 1895. год. преминуо је у Митровици, у 53. години живота свога, грађанин вароши Сомбора г. Коста Радуловић, који се пре кратког времена са својом породицом стално у Митровици настанио. Покојни РадуловиК родио се у Новом Саду 1843. год. гдс је основне школе и нижу гимназију свршио. Вишу гимназију положио је у Осеку и Бечу, као питомац Левенбуршког завода на коме је и испит зрелости положио. Слушајући правпе науке на свеучилишту бечком, прими се проФесуре на карловачкој гимназији, постане за тим унравитељем варошке ниже гимназије у Сомбору а по укинућу ове, пређе на српску учитељску школу као прОФесор. После неког времена буде Коста Радуловић изабран за варошког сенатора; уз то је био председник срп. школског одбора, члан правосл. црквеног одбора, за тим уредник „Бачванина" и најпосле одборник црквене певачке дружине сомборске. Радуловић је био добар Србин, шаљив и вешт у држању популарних говора. | ђорђе ЈовандиЂ учитељ паланачки преселио се у вечност после дугог и тешког боловања 14. маја о. г. у Сомбору, у 28-ој години млађана живота свог. Покојник је био родом из Сомбора где је IV. гимназијски разред а потом и учитељску школу с добрим успехом свршио и као оспособљени учитељ 1889. године привремено је одправљао годину дана учитељско звање у Сомбору. Затим је као изабрани учитељ у Старој Паланци служио све до смрти своје и учитељску дужност тачно и савестно вршио. Разболевши се, добије пролетос допуст ради лечења и дође својој кући у Сомбор,