Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

“99

На витезу коњу зеленоме,

И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-калпак, За калпаком ноја птића крило,

Те сен чини коњу и јунаку,

Да му лице не смагне од сунца; Пак Тодору јунак проговара:

» Чујеш, брате, војвода Тодоре!

„Ји се дижи ноћас из тамнице, „Пак не иди покрај мора сиња,

»ујер су честе у Латина страже, „Пак се бојим, да те не увате,

„Већ ти иди преко горе чарне,

„Докле дођеш двору господскоме.“

Осврте се војвода Тодоре,

Да јунаку даде чашу вина, Ал' нестаде коња и јунака! Оде Тодор доле у тамницу, Те казује међу сужњевима. Кад видеше тридесет сужања На тамници отворена, врата, Оставише и лебац и вино, Отидоше свак' на своју страну. Оде Тодор преко горе чарне. Каде дође двору господскоме, Али љуба крено име служи, Сазвала је госте и званице, И кумове и све пријатеље, Па госпођа крсно име служи,

И госпођа у славу напија:

„Помоз', Боже, и свети Борђије, „Крено име господара мога!

100