Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

556

„Хоћу бјежал' преко земље дуге, » Хоћу бјежал' цару у Стамбола, „Како дођем, хоћу с' потурчити,“ Зло се зачу по свој земљи њиној, Кад зачуше ти Обреновићи,

Зачу нетко Обреновић Јован, Мио братац 'војводе Милоша, Нешто мисли, па на једно смисли, Брже коња свога доватио,

Седла коња, што га љепше може, Опасује, што га тврђе може,

Пак се коњу Фати на рамена, Халали се и опрости јунак,

Каже роду, каже браћи својој: „Хоћу, браћо, и ја у Отамбола, »Одох, браћо, браћу да сачувам. „Ко дорасте у тој земљи нашој: „Тамо оде крвничко кољено,

»Он ће дворит' цара у Отамболу, „Издвориће каку војску силну,

» Те ће земљу нашу погазити. „Браћо моја и пак породице! ујок чујете мене у животу,

„У животу, у Стамболу билу, „Немојте се, ђецо, препанути,

» Он не смије војску подигнути:

» Он ће на вас, а ја ћу на њега.“ Тако рече, па у Стамбол оде; Каде био близу до Стамбола,

У путу се оба пристигоше,

Те пред цара иду упоредо,

А цар знаде, ко су и како су,

1170

1175

1180

1185

1190

1195