Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

[07]

да

[00]

а, И два кључа од два бела града Од Скатара а и од Солила; Паке посла краљу Латинскоме. Седморица добра коња држе; Седми данак у Млетке стигоше. Кад је краљу коња опазио, Удари се руком по колену, Чисти скерлет пуче на колену; Па отиде тавници на врата, Па у врата ногом ударио, Гвоздена се отворише врата, Седамдесет пустио сужања, А не може да познаде Ђурђа. А кад позна Чарнојевић-Бурђа, Он намаче жестоке бербере, Те су Ђурђу браду обријали И Ђурђу су нокте обрезали; Па намаче жестоке терзије, Те су Љурђу скерлет покројили, Паке седе с Ђурђем пити вино. Џише вино за недељу дана. Кад се Ђурађ измеша са вином, Десни му се образ насмејао; Поче краљу беседити Ђурђу: „10 Ђурђу, моје чедо драго! »да се оћеш, Ђурђу, оженити, »Дао би ти ја лепу девојку, „Што би била за тебе госпоја: „Ји си, Ђурђу, рода господскога » Од принципа од Чарнојевића; » А она је рода господскога » Од принципа од Сукнојевића.“

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П. 38

90

100

105

110