Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

588

А за њима стотина сватова,

И Дунаво здраво пребродише, И по ноћи дођоше Будиму, Под Будимом падоше сватови. Кад у јутру јутро освануло, Те виђела госпођа, краљица, Да је допго Тодор по ђевојку, Она пише књигу на кољену, Те је шаље Звијездић-Ивану : » Чујеш мене, Звијездић-Иване ! „Дошао је Тодор за ђевојку

» О његовијех стотину сватова, »Хоће Тодор да води ђевојку; »Брже купи хиљаду сватова, »ја ћу њега зауставит амо,

» Мој Иване ! три-четири дана, „Но не иди бијелу Будиму, „Већ ти хајде на мезево равно, „На Трутину на воду студену, „Па увати воду од извора,

» Од извора опет до понора, „И дочекај Јакшића Тодора, „Отми, Иво, твоју Иконију,

„И погуби Јакшића Тодора

„И његову стотину сватова,“ Када Иван ситну књигу прими, И кад виђе, што му књига каже, Удари се руком по кољену: »20 мени до Бога милога ! „Бе ми Тодор одведе ђевојку ! » Ал" давори, Јанково копиле ! „Баш да имаш соколова крила,

160

= ср ст

170