Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

590

„Који си ми и сада казао; „Јер не каза мени у Будимуг „Не бих ти се сада повратио,

»Да ми дадеш све Будимско благо:

»Да ми реку Будимске ђевојке: „»Страшивице, Јакшића Тодора!

„»Бе он не смје удрит на Ивана !<<

уја ћу ићи на воду Трутину,

»Што Бог даде и срећа јуначка.“

Па се с краљем у образ пољуби, Краљ се врати бијелу Будиму, Тодор оде на воду Трутину. Кад је био у зелена луга,

Он устави стотину сватова,

И извади хиљаду дуката,

Па дозива свог брата Стјепана: „Јаши, брате, косната дората, » И нај теби хиљаду дуката, „Па ти хајде води на ћуприју, » ~ кад дођеш води на ћуприју, » Ји погледај десно и лијево, »По пољу су попети чадори, „Гледај чадор- Звијездић-Ивана, „Па њему су три златне јабуке; „Када дођеш бијелу. чадору, „Ји одјаши косната дората, „»Поклони се до земљице црне, »Пољуби га у скут и у руку, „Па ћеш њему тихо говорити: »О Иване од Звијезде града!

„Поздрав ти је Јакшићу Тодоре:

»Дружину ти зове у сватове,

205

220

> сл

~) (БЛ] сл