Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

воз

594

Пред чадора Звијездић-Ивана, Па Ивану Боју помоћ даје; Колико се ђида посилила,

Он Тодору 'вако говораше: „Здраво да си, Јанково копиле !“ Проговори Јакшићу Тодоре: „Богом куме, Звијевдић-Иване ! „Кумим тебе Богом великијем

» И нашијем светијем Јованом, „Кумим небо, над тобом које је, „Земљу кумим, под тобом која је, „Пе отимај моје Иконије,

„Јер је моја од прије ђевојка; „Дружину ти зовем у сватове, „А ти пођи на кумство вјенчано, » 1 ево ти хиљада дуката,

»Што си дао мојој Иконији,“ Рече њему Звијездић Иване: „»Отани мало, Јанково копиле, »Док се мога доватим ђогата.“ Па он скочи на коња ђогина,

А потеже мача зеленога:

Десна му је прионула рука,

Он привати и лијевом руком, Прионуше руке обадвије;

Опну сабља Јакшића Тодора, Удари га по десном рамену, Раздвоји га на коњу ђогату,

А ђогата на земљици црној,

Па он викну из грла бијела: „Браћо моја, стотина сватова! „Сад удрите кроз мезево равно.“

об [51] сл

о у 350