Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Ре

59

Ба БОВЕЈЕ Овадбу 'граше за недељу дана, Играше је, па је проиграше, Сваки оде ка својему двору, Змија оста у своме дувару, Краљ остаде на своме дпвану; Дође време, да с сведу младенци, Да се сведе момче и девојка, Изведоше лијепу девојку, Изведоше на кулу високу, Турише је поду највишему. Кад је било ноћи у поноћи, Стаде граја куле на висину, Тад' се краде краљица госпођа, Она с' краде од пода до пода, Док изљезе поду највишему, На одаји отворила врата, Шта да види“ чуда големога ! На јастуку од змије кошуља,

У душеку добар јунак спава,

Загтрлио Призренку девојку ! Свака мајка рада је породу, Те украде од змије кошуљу, Па ју тури на ту ватру живу, Па потрча краљу господару: „Благо тебе а и мене, краље ! „ја се дигох на високу кулу, „На одаји ја отворих врата, „На јастуку од змије кошуља, »У душеку добар јунак спава, „дагрлио Призренку девојку; уја украдох од змије кошуљу,

„Па ју турих на ту ватру живу.“—

230

240

245

250

255